Sankta Lucia - Vesnica svetlosti

Autor: Nemanja Nenadović

Dan Svete Lucije (na švedskom Sankta Lucia, Luciadagen) se u Švedskoj, ali i u ostalim nordijskim zemljama, tradicionalno slavi 13. decembra svake godine i jedan je od najpopularnijih skandinavskih praznika. Ona donosi svetlost kada je najmračnije.

Proslava dana Sv. Lucije je pre svega moderna tradicija koja je u Švedskoj masovno počela da se slavi tokom 20. veka. Ona predstavlja jedinstveni spoj modernog i tradicionalnog. Zasnovana je na starim švedskim narodnim verovanjima, legendama, ali i istorijskim činjenicama i predstavlja sjajan primer kako su se stari švedski običaji pomešali sa kulturnim impulsima iz inostranstva i na taj način stvorili nešto novo i jedinstveno u svetu. Postoje razne priče o tome kako i zašto je ovaj praznik počeo da se slavi u Švedskoj i razlozi najverovatnije ne leže samo u jednoj priči već u više njih.

15403146 10211461771880383 1539423760 n

 

 Ko je bila Lucija?

Ime Lucija potiče od latinske reči lux koja označava svetlost. Lucija je istorijska ličnost, devojka rođena oko 280. godine u Sirakuzi, na Siciliji, koja je stradala kao mučenica zbog svoje hrišćanske vere. U to vreme, u Rimskom carstvu je bilo kažnjivo biti hrišćanin i pretpostavlja se da je ubijena 304. godine kao posledica Dioklecijanovog progona hrišćana.

Prema jednoj od mnogobrojnih legendi, Lucija je bila devojka iz bogate porodice koja je još kao dete odlučila da se nikada neće udati i da će sve što ima podeliti siromašnima i postati opatica. Njeni roditelji su je prisilno verili za čoveka koji nije bio hrišćanin, ne znajući za njenu želju da se zamonaši. Legenda kaže da je Lucija bila potpuno van sebe kada je to čula i odlučila da sav svoj miraz podeli siromašnima. To je jako razljutilo njenog verenika koji je zatim otkrio njenu veru, zbog koje je i ubijena. Danas se Sv. Lucija u katoličkoj crkvi smatra zaštitnicom slepih i slabovidih, a slavi se i u Švedskoj, iako nije katolička zemlja. Njeni ostaci danas počivaju u crkvi San Geremia u Veneciji.

Zašto se Sv. Lucija u Švedskoj slavi baš 13. decembra?

U katoličkoj i luteranskoj crkvi 13. decembar se inače obeležava kao dan Sv. Lucije. Međutim, ovaj datum je u Švedskoj dugo bio poseban, još pre nego što je praznik počeo da se slavi kao što se slavi danas.

Sve do 1753. godine u Švedskoj se koristio julijanski kalendar i ovog datuma noć je bila najduža u godini. U srednjem veku se verovalo da je to naročito opasna noć, kada su natprirodne sile u pokretu i kada životinje mogu da govore. Tokom te mračne noći, ljudi su prizivali svetlost da se vrati i iz straha niko nije smeo da spava, tako da su organizovali slavlja i jeli što više kako ne bi zaspali. Pored toga, ovo je bio i poslednji dan kada su ljudi mogli da jedu mrsnu hranu pred početak božićnog posta. Iako je promena kalendara pomerila zimsku kratkodnevnicu na drugi datum, ljudi su nastavili da slave ovaj dan 13. decembra. U različitim delovima Švedske postojali su različiti običaji kako je ovaj dan obeležavan.

Vremenom je pod uticajem katoličke crkve i kulturnih impulsa iz inostranstva ovaj praznik počeo da se obeležava na malo drugačiji način i tada se javljaju devojke koje nose venac sa svećama na glavi. Savremen način obeležavanja praznika Sv. Lucije vodi poreklo od običaja iz zapadne Švedske koji su se zatim preko univerzitetskih gradova Uppsala-e i Lund-a proširili na celu Švedsku. Prvo pojavljivanje Lucije obučene u belu haljinu u Švedskoj je zabeleženo 1764. na jednom imanju u zapadnoj Švedskoj, severno od grada Skövde-a . Tamo su to bile žene sa vencem sa svećama na glavi koje su na bogatim imanjima ujutru donosile prvu kafu sa doručkom ili koje su kasnije tokom zabave služile hranu ljudima koji su pokušavali da ostanu budni. Na nekim zabavama ovo su bile devojke sa kojima su ljudi mogli da plešu.

Moderna Lucija

Krajem 19. veka Lucija je počela da se slavi na Skansen-u u Stockholm-u, međutim, popularnosti ovog praznika naročito je doprineo izbor za Luciju grada Stockholm-a koju su 1927. organizovale jedne stokholmske novine, Stockholms Dagblad. Takmičenje je bilo veoma uspešno i veliki broj devojaka je želeo da učestvuje. Posle toga, skoro svako mesto u Švedskoj je poželelo da ima svoj izbor za Luciju i biti izabran je velika čast. Dan danas se širom Švedske održavaju izbori za lokalnu Luciju u raznim zajednicama, školama, bolnicama, kompanijama i konkurencija je jako teška.

15355996 10211461771960385 269276214 nTako je nastala i današnja procesija Luciatåg u kojoj Lucija, u beloj haljini sa vencem sa svećama na glavi, više ne učestvuje sama, već u svojoj pratnji ima više devojaka (na švedskom tärnor, obično ih ima 12) koje je prate noseći sveću u rukama, ali i tzv. zvezdanih dečaka (stjärngossar) koji nose kupaste kape sa zvezdicama i u ruci drže sveću i štapić sa zvezdom.

Praznik Sv. Lucije je danas jedan od najpoznatijih simbola Švedske, odakle se proširio i na Dansku, Norvešku i delove Finske, i danas se obično slavi u svim delovima sveta u kome žive Šveđani jer ih najviše podseća na domovinu. Ovo je jedan od malobrojnih praznika u Švedskoj koji nose ime po nekom svecu. Danas se slavi priredbama i procesijama uz kolače sa šafranom tzv. lussebullar ili lussekatter i začinjeno kuvano vino glögg.

I zato obavezno dođite u subotu, 10.12. u 19:30 u klub Kenozoik (Cetinjska 15a) da zajedno sa nama proslavite naš drugi rođendan i uživate u autentičnoj proslavi Svete Lucije uz Luciatåg, Nordijski hor i DJ Margaritu koja vodi projekat Iz drugog ugla: Skandinavija.

Izvori:
Sweden.se https://sweden.se/culture-traditions/lucia/
Nordiska Museet http://www.nordiskamuseet.se/aretsdagar/lucia
SO-Rummet http://www.so-rummet.se/fakta-artiklar/det-svenska-luciafirandets-historia
Svenska Kyrkan https://www.svenskakyrkan.se/lucia

 

 

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs