Hipnotišući autobiografski poduhvat Karla Uvea Knausgora

 

 Autor: Sanja Gligorić

moja borba tom 1 vv

Karl Uve Knausgor jedan je od najpoznatijih savremenih norveških pisaca. Rođen je 1968. godine u Oslu. U njegov opus ulaze brojna značajna dela, kao i opsežni autobiografski poduhvat pod nazivom Moja borba, koji broji šest tomova. Ovaj roman je objavljivan u periodu od 2009. do 2011. godine i doneo mu je mnoge nominacije i nagrade, kako u Skandinaviji, tako i širom sveta. Osim što je pisac, Knausgor se bavi i izdavaštvom.

Mnogi kritičari smatraju da je Moja borba  delo epskih razmera. Obuhvata šest romana u kojima Karl Uve Knausgor briše granice između fikcije i autobiografije. Svojim karakterističnim stilom, Knausgor dopire do čitalaca bez obzira na njihov pol i uzrast. U ovom delu je prikazan njegov život, počev od uobičajenih svakodnevnih radnji, sve do opsežnih razmišljanja o umetnosti  kao i  preispitivanja svega onoga što godine donose sa sobom. Kada je Knausgor imao 40 godina, našao se u ozbiljnoj stvaralačkoj krizi i potpuno je izgubio veru u fikciju. Upravo je ova borba iznedrila delo koje mu je donelo status kultnog savremenog norveškog pisca. Knausgor se u svojoj zemlji, kao i izvan nje, smatra fenomenom i mnogi su pokušali da proniknu u njegov um i otkriju šta je to što se skriva iza ovog hipnotišućeg dela, zbog kojeg ga mnogi kritičari nazivaju savremenim Prustom.

Moglo bi se reći da se ključ rešavanja ove zagonetke skriva u detaljnim opisima svakodnevnih radnji ,kojima ovo delo obiluje. Knausgor posvećuje pasuse uobičajenim aktivnostima ne skrivajući ništa pred čitaocem. Ni u jednom trenutku ne zalazi u dimenziju monotonije niti besmisla i čitalac ostaje istinski zainteresovan do samog kraja. Knausgor vešto secira svoju prošlost i uliva život svemu onome što je deo naše svakodnevice iako na to najčešće ne obraćamo pažnju. Ovakav pristup pisanju nam pruža osećaj da prisustvujemo svemu o čemu se govori i da taj opisani život teče naporedo sa našim, kao da su se oba vremena stopila u jednoj stvarnosti. Retki su pisci koji surovo i hrabro prelamaju sopstvene nedoumice i razmišljanja  kroz prizmu prošlosti i pružaju nam sliku života koji je ogoljen u takvoj meri da predstavlja uvid u ono što se skriva i u našim umovima. Zbog toga se mnogi čitaoci pronalaze u ovim tomovima jer im se na trenutak pruža mogućnost da proniknu u sopstvenu podsvest i sve ono što se dugo skrivalo iza zastora zaborava.

Usled čvrste namere da istinit prikaz održi u čitavom delu, Knausgor nije štedeo nikoga  te je uključio prava imena, kao i živote onih koje voli i sa kojima je došao u dodir. Ova odluka se može tumačiti i kao neki vid naivnog pakta faustovskih razmera jer Knausgor nikada nije mogao da predvidi kakve će posledice ova odluka imati na odnos sa onima koji su mu najbliži. Ipak, da je doneo neku drugu odluku, priča bi verovatno bila drugačija u pogledu sadržaja, ali zasigurno i u pogledu čitalačke publike. Ova odlučnost da održi prikaz istinitim samo je jedna u nizu odluka koje na prvi pogled deluju surovo, a nekima možda i nedovoljno promišljeno. No, ona je deo šire slike i jednog retko viđenog književnog poduhvata u čijoj osnovi leži ideja da se sopstvenom životu pristupi neustrašivo, da se karte iznesu na videlo i nestanu sve maske. Upravo je taj pristup omogućio da se stvori jedna ogoljena i iskrena slika života koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

 knausgor 2

 

Malo je reći da delo obiluje emocijama i detaljnim prikazima različitih događaja koji su imali formativnu ulogu u oblikovanju Knausgora kao pisca, ali i kao čoveka. Njegova borba na porodičnom, poslovnom i stvaralačkom planu se ne razlikuje mnogo od borbe koju svi vodimo dok koračamo kroz život pokušavajući da ostvarimo sve ono što smo isplanirali. Frustracije su samo jedan deo toga, a prava slika je zapravo dosta šira. O tome svedoče mnoge sitne radosti kojima Knausgor posvećuje strane trudeći se da ih detaljno obradi i prikaže na što autentičniji način, dok u isti mah ni u jednom momentu ne gubi nit univerzalnosti koja je spona između naratora i publike.

Čitati delo Moja borba je samo po sebi neponovljiv poduhvat. Svaka stranica nas podseća na neke trenutke iz sopstvenog života i uspomene neprestano naviru, te možemo naivno pomisliti da smo svi sudelovali u tom jednom trenutku u vremenu dok se zapravo odvija jedna mnogo složenija stvar. Knausgor je pišući o svojoj prošlosti uspeo da stvori sliku jednog univerzalnog života ispunjenog suzama, nesigurnošću, ispijanjem kafe, kao i sitnim svakodnevnim radostima koje nas preplave toplinom iako ih ubrzo zaboravimo. Ta univerzalnost je nit za koju se hvataju čitaoci širom sveta i poistovećuju se sa naratorom koji većini priraste uz srce već nakon prvog čitanja. Ova odlika Knausgorovog stila da briše granice između ličnog i univerzalnog jeste ono što ga danas čini fenomenom kako u rodnoj Norveškoj, tako i u ostalim zemljama u kojima su osvanuli prevodi ovog titanskog dela.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs