5. jun - Rođendan demokratije u Danskoj

Autor: Goran Vojinović

 

jos manjaPeriod od 17. maja do 17. juna pokriva najvažnija državna slavlja u skoro svim skandinavskim zemljama, odnosno u Norveškoj, Danskoj, Švedskoj i na Islandu. Svi ti datumi smatraju se nacionalnim danima tih zemalja. Osim jednog.

Danska je, naime, jedina skandinavska zemlja koja nema svoj nacionalni dan. Razlog tome jeste što se pojam nacionalnog dana u skandinavskim zemljama vezuje za dobijanje nezavisnosti, za čime Danska nije imala potrebe – za razliku od Švedske, koja 6. juna obeležava izlazak iz Kalmarske unije 1523; Islanda, koji 17. juna obeležava nezavisnost od Danske ostvarenu 1944. ili Norveške, koja 17. maja slavi donošenje svog prvog ustava 1814. kojim su proglasili nezavisnost od unije Danska-Norveška nakon poraza u Napoleonovim ratovima.

Međutim, 5. juna Danska obeležava nešto približno svom nacionalnom danu, a to je Dan ustavnosti (danski: Grundlovsdag).

Zašto 5. jun?

U januaru 1848. godine, kada je Danska već 188. godinu apsolutistička monarhija, kralj Kristijan VIII umire i na presto dolazi njegov sin – Frederik VII. Dva meseca kasnije građanska klasa u Danskoj, poneta tadašnjim revolucionarnim talasom u Evropi, izlazi na ulice i od novog kralja traži ustavnu reformu. Frederik pristaje da sprovede reforme, te su lideri nacionalliberalne partije, Ditlev Gotard Monrad i Orla Leman, napisali nacrt ustava, kojim bi se vlast u Danskoj podelila na izvršnu, sudsku i zakonodavnu. U oktobru iste godine oformljena je komisija od 152 člana (kasnije još 6 članova), koji su diskutovali o tom nacrtu ustava i korigovali ga, a konačnu verziju ustava kralj je potpisao 5. juna 1849. i taj dan se u Danskoj obeležava kao Dan ustavnosti, a ustav koji je tada donet se naziva još i Junskim ustavom. Tim ustavom je ograničena moć kralja i uvedena dvodomna skupština, za čiji su se donji dom (Folketing) poslanici birali direktno, a za gornji dom (Landsting) – indirektno preko izbornih kolegijuma. Pravo glasa imali su muškarci preko 30 godina sa svojim imanjem, koji minimum godinu dana imaju prebivalište u svom biračkom okrugu. 

Godina 1849. nije jedina, u kojoj je 5. jun važan datum za ustav i demokratiju u Danskoj. Od ukupno pet ustava, koliko ih je u Danskoj bilo na snazi, 5. juna donesena su (pored onog iz 1849. godine) još dva ustava – godine 1915, kada su žene dobile pravo glasa i 1953, kada se ukida gornji dom parlamenta. Ustav iz 1953. je i trenutno važeći Ustav Kraljevine Danske.

Kako se obeležava Dan ustavnosti?

Mada je najbliži nacionalnom danu, Dan ustavnosti u Danskoj nije zvanično državni praznik. Naime, to je uglavnom običan radni dan, iako jeste praksa da neki poslodavci puste svoje zaposlene s posla u podne. Javne ustanove poput opština, škola, vrtića i biblioteka taj dan uglavnom ne rade, kao i poneke prodavnice. Zbog takvog statusa Dana ustavnosti sve firme, prodavnice i javne ustanove obaveste svoje zaposlene, a preko internet sajtova i mušterije, da li će se 5. juna radno vreme menjati ili ne. Tog dana se na ulicama danskih gradova prave mitinzi, gde građani imaju priliku da slušaju govore svojih omiljenih političara.

Ambasade Danske u inostranstvu takođe obeležavaju 5. jun. Prošle godine Ambasada Danske u Srbiji proslavila je u Domu vojske Dan ustavnosti svečanije nego inače, jer su 2017. Kraljevina Danska i Republika Srbija obeležavale stogodišnjicu diplomatskih odnosa.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs