Šta sve možemo da naučimo od Nordijaca - Dimitrije Vujadinović

Dimitrije Vujadinovic3Dimitrije Vujadinović, ko-osnivač i direktor BalkanKult Fondacije, jedan je od ključnih aktera u kulturnom posredovanju između nordijskih i post-jugoslovenskih zemalja. Balkankult Fondacija je uz podršku Nordijskog saveta ministara inicirala projekat kulturne razmene između nordijskih i zemalja zapadnog Balkana – Norden Balkan Culture Switch. Postojanje ovakvog projekta je bilo od izuzetnog značaja u okolnostima nesistematično razvijenih uslova kulturne saradnje između ova dva regiona i rezultiralo je pokretanjem renomiranog filmskog festivala, Nordijska panorama, koji je stekao brojnu publiku i kultni status. BalkanKult je uspešno realizovao i događaje poput Festivala danskog filma u gradovima širom Srbije i u regionu, Dane nordijske kulture, Dane islandske kulture u Srbiji, kao i Dane srpske kulture na Islandu.

U susret predavanju koju će održati u sredu 17.10. u 19 :00 u Krokodilovom centru za savremenu književnost, razgovarali smo sa gospodinom Vujadinovićem o genezi i značaju kulturne saradnje između nordijskih i balkanskih zemalja.

 

  Kako je došlo do nordijske saradnje?

Tokom boravka u Bonu, krajem devedesetih, predložio sam jedan projekat, koji se ticao toga da se ponovo okupe umetnici i kulturni praktičari regiona, posle svih nemilih događaja koji su obeležili tu dekadu. Skup je održan krajem decembra, bilo je preko 100 učesnika, ali značajno za našu temu je da je veliki broj kolega, umetnika i kulturnih praktičara, došao upravo iz nordijskih država. Pored toga, glavna podrška ideji o regionalnoj kulturnoj saradnji, došla je iz nordijskog regiona. I samim tim, zahvaljujući ovoj podršci, nametnula se jedna druga namera - da se napravi kulturni most između Balkana i nordijskog regiona. Tako je i nastao BalkanKult.

Prvi neposredni umetnički kontakt bio je u Rejkjaviku, kada smo gostovali na njihovom festivalu Nordijska panorama. To je festival dokumetarnog, kratkog i animiranog filma, koji se održava u pet zemalja nordijskog regiona i svaki put je u drugom gradu. Tom prilikom, predstavili smo dokumentarne filmove iz našeg regiona, uključujući i države bivše Jugoslavije. Kako je recepcija filmova bila jako dobra, dogovorili smo se sa kolegama iz odbora Nordijske panorame, da mi prikazujemo i u Beogradu izbor njihovih filmova. Tako je došlo i do našeg festivala, Nordijske panorame u Beogradu.

Festival je trajao 11 godina, a prvi selektor bio je Nebojša Popović, ujedno i urednik filmskog programa Kulturnog centra Beograda, tako da se festival održavao u KCB-u, ali paralelno, i u Domu kulture Studentski grad. To je bio program od pet do šest dana, dve projekcije dnevno, što znači da smo ukupno imali tridesetak filmova. Festival se vremenom proširio, pa fokus nije bio samo na filmovima. Tu su bile i izložbe, tako da je festival prerastao u jedan mali kulturni događaj.

nordijska panorama 2013

Kada smo pravili festival, smatrali smo da to treba da bude jedan savremeni koncept, pa smo uključili i razgovore sa umetnicima, producentima, kulturnim praktičarima iz datih zemalja. Zato se nismo samo zaustavili na prikazivanju filmova, već smo želeli da stvorimo atmosferu iz koje bi se rodilo nešto konkretno. BalkanKult nije bio samo angažovan na filmskom festivalu, već smo radili i mnogo drugih projekata, kako smo smatrali, da kulturna saradnja treba da bude jedan dvosmerni put. Pravili smo tako Dane Srbije u Finskoj, i na Islandu. Naši umetnici su gostovali na njihovim festivalima.

Osim toga, u promovisanju nordijskih vrednosti, nismo se kocentrisali samo na Beograd. Naši programi su išli po Srbiji, a i šire – u Podgorici, Sarajevu. I dan danas se neki od filmova i izložbi prikazuju po lokalnim televizijama. Na primer, svi filmovi koji su prikazani na Nordijskoj panorami, bili su, ili će biti prikazani u jednom kulturnom centru u Rumi i nekim drugim gradovima Srbije. Tako da smo pokušali da tu ideju o saradnji i prepoznavanju nordijske kulture i nordijskog načina života proširimo i van Beograda.

 

Kada govorimo o životnim i drugim vrednostima severne Evrope, šta mislite da bismo najpre mogli od njih da usvojimo?

innovation and growth by nordic collaboration 3 728Veza nordijskog regiona i Balkana se čini daleko - daleko su oni, daleko smo mi, ali to nije tačno. Ono što je posebno značajno za nas, čak mislim značajnije i od saradnje sa svim drugim regionima i državama, je to što možemo mnogo da naučimo od Nordijaca – kako su se oni regionalno organizovali, kako oni planiraju svoju budućnost. Finci su tako napravili strategiju kulturnog razvoja do 2050. godinu, isti je slučaj i sa Islandom. Celo društvo pravi radikalne promene i okreću se vremenu koje dolazi i ne dozvoljavaju da ih to novo vreme zatekne nespremne. U tom smislu, mi imamo mnogo da naučimo od njih. Drugo, istakao bih da donedavno Nordijci nisu bili mnogo razvijeni – pre svega 40 godina Finska je bankrotirala. Norveška je, sticajem okolnosti postala bogata. Oni su samo svojom mudrošću, upornošću i radom, uspeli da se pozicioniranju tu gde su, a sve su to male države, baš kao Srbija. Sam nordijski region nije ništa veći od regiona Jugoistočne Evropa. Oni su zato shvatili da zajedno mogu mnogo bolje da nastupaju, da se pozicioniraju u Evropi i u svetu.

 

A kada je kultura u pitanju?

Mnoge od ovih država prepoznaju značaj kulture. Oni nisu bili toliko podređeni tom liberalnom konceptu, da bi zapostavili kulturu. Pre svega, sve ove države imaju strategiju kulturnog razvoja. Meni je lično veoma interesantno kod njih u tom smislu da, ako ste direktor jedne ustanove, vi potpisujete i lični ugovor. Dakle, ne odgovarate samo po funkciji, već i lično kao pojedinac. Ako učinite nešto što nije dogovoreno, dobijate otkaz i posle ne možete nigde da se zaposlite na sličnoj poziciji. Vrlo vode računa o stručnosti i poštenju.

Osim toga, oni su otvoreno društvo. Na primer, u Kopenhagenu, direktor jednog teatarskog festivala bio je Englez. Oni zaista traže kvalitet i time što su otvoreni, što pozivaju ljude, praktičare iz drugih kultura da budu direktori, upravnici, menadžeri, u svojoj sredini stvaraju zdraviju i bolju konkurenciju. Tako su Norvežani pre desetak godina imali problem sa američkim filmovima koji su dominirali u njihovim bioskopima, pa su izdvojili velika sredstva za svoje fondove i finansirali norvešku filmsku produkciju. Time su čak uspeli da gledanost svojih filmova nadmaši gledanost filmova kojih dolaze iz Amerike i te velike industrije. Tačno prate da nigde njihova kultura ne bude zapostavljena. I to kultura u širem smislu! Oni na jedan vrlo mudar način svoju narodnu kulturu ugrađuju u savremenost. Oni je ne predstavljaju „konzervirano“, već je prilagođavaju savremenom vremenu, ne gubeći te etičke i estetske vrednosti narodne kulture. Ono što je bitno, to je da ozbiljna produkcija u nordijskom regionu zaista prati etičke norme – ne zadržava se na onome što je estetski lepo, a prati aktuelne društvene promene.

Kada je u pitanju dokumentarni film, primetio sam i njegov razvoj i put kojim se kreće. Prvih godina, dominantne teme su bile njihovi problemi – istorijski, preispitivanje društva, položaj mladih... Drugi period je okupio dosta filmova o imigrantima iz drugih država, njihov proces prilagođavaja. Veliki broj filmova bio je vrlo kritičan prema sopstvenoj percepciji i odnosu prema imigrantima, a ne obratno – dakle, oni ih nisu osuđivali. Onda je bio jedan period gde su analizirali šta se događa sa mladima.

Kada pogledate uvodnu špicu njihovog dokumentarnog filma, to je kao da gledate špicu našeg igranog filma – veliki broj ljudi, ozbiljnih profesionalaca i možete videti da iza toga stoji jedna ozbiljna produkcijska kuća ili država.

Drugo što bismo mogli da naučimo, a vrlo bitno, jeste da oni ne samo da dozvoljavaju, nego i finansiraju ono što se događa na marginima kulturne produkcije, ono što je alternativno, eksperimentalno, što je nezavisno. Oni shvataju da vitalnost njihovog društva, pa i kulture, upravo zavisi od toga. Vitalnost ne zavisi od nacionalnih institucija. One su, naravno, tu i postavljaju temelje jedne kulturne produkcije, ali produkcija ne zavisi od onoga što je novo i od toga koliko je društvo spremno da to toleriše i pusti da se i takva tendencija razvija. Pojedine od tih novih tendencija, pametno društvo kao što je njihovo postepeno uključuje u ono što nazivamo „mainstream“.

 

Interesantno je da se nordijske zemlje međusobno, ali i šire, prepoznaju kao jedinstveni kulturni prostor. Da li je razlog tome etnički homogenija situacija nego što je slučaj kod nas?

Oni su dosta različiti. Danci i Finci su dosta različiti. Islanđani su opet posebni na svoj način. Oni imaju izražen kulturni diverzitet, nemaju ga svakako kao mi, kao jug, gde se sudaraju velike religije, ali oni imaju svoje različitosti. Severna Evropa nije uniformna, i upravo je zanimljivo to što nije monolitna, a države su uspele da se ujedine, da postignu dogovor o sličnim interesima i potom, da se kao region postave na visoko mesto privrednog, kulturnog i društvenog razvoja u svetu. Njihova regionalna saradnja insistira na toj različitosti, tako da se ovde radi o mozaiku kulturnih politika i modela. Tamo se nijedna država ne nameće u ostvarivanju kulturnog jedinstva. To je isto jedno jako dobro iskustvo. Neke od tih država mogu biti dobar primer za nas i možemo mnogo toga od njih da naučimo.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs