Muke studenata Skandinavistike

Dobronamerna zabrinutost je razumljiva, posebno iz razloga što su fakultetske diplome vremenom sve nesigurniji put do stalnog zaposlenja, pa se ljudi odlučuju za profesije gde je ta garancija najveća. Ipak, preterana iščuđavanja izborom studija skandinavistike pokazuju koliko ovaj region i dalje doživljavamo kao misterioznu “severnu egzotiku”.

Sledi nekoliko primera koje su naše kolege bile volje da podele s nama.

 

 

Istinski najneprimereniji komentar koji sam dobila bio je od druga iz osnovne kog sam srela nakon možda par godina, kada je na moj odgovor "Studiram norveški" odgovorio sa: "A ja sam predsednik Tunguzije. Šta će ti to?"

 – D. M. (19)

nordflagsČudnih komentara bilo je dosta i često se ponavljaju, a to su svakako “Oho, pa dobro, ‘ladno, al’ standard!” ili “A je l’ imaš nekoga gore?”.  Ipak, moj “omiljeni”, koji nikada neću zaboraviti, jeste sa kraja srednje škole, kada me je razredna pitala šta ću da upišem i ja joj odgovorila: “Švedski jezik”, a ona bukvalno vrisnula na mene: “Devojko, uozbilji se, šta misliš da radiš sa tim kasnije?!” 

– J. I. (21)

Prvo može predstavljati problem kada okolina ne zna tačno koji su to jezici kada se kaže skandinavski, pa tu bude pitanja tipa: "A šta su to, holandski, finski?"
Još jednog komentara se sećam, pošto vrlo retko budu negativni: "Šta ćeš s tim posle, pa oni tamo svi odlično govore engleski."

– E. M. (20)

 

Na sreću nisam dobijao mnogo glupih komentara. Kada ljudi čuju da studiram skandinavske jezike najčešće su blago impresionirani i odgovaraju sa: "Vau", "Super" ili  "To je baš kul". Doduše, sećam se dva komentara koja sam dobio još na početku studija, koja su mi ostala u pamćenju. Jedan je bio od jednog sredovečnog čoveka koji je na moje "Studiram skandinavistiku i danski mi je glavni jezik" rekao:,,Aaaa... zar se tamo ne govori nemački ?"... na šta sam morao da se suzdržim da ne iskolačim oči previše. Polako sam objasnio čoveku da zbog istorijsko-geografskih razloga veliki broj Danaca, pogotovo na Jitlandu, blizu nemačke granice, zapravo zna nemački u određenoj meri.  Drugi komentar kog se sećam je bio "Što studiraš to ? Nema mnogo ljudi koji govore taj jezik". Iskreno se ni ne sećam kako je dalje tekao razgovor sa tom osobom.

– K. L. (20)

Bilo je iščuđavanja, pretežno od strane starijih članova rodbine. Komentari moje bake bili su negativni i uglavnom su se svodili na “Nećeš imati posla kada to završiš, moraćeš da fizikališeš, pereš sudove i pospremaš po kućama da bi zaradila svoj dinar” ili “Zašto ne upišeš neki tehnički fakultet, jedino od toga ima posla?”. Među drugim starijim rođacima bili su najpopularniji stavovi poput: “Šta će ti švedski jezik, niko ga ne govori van Švedske”, “Svi danas tamo govore engleski”, ali moj “najdraži” bio je: ”Ništa ne može da se radi s tim jezikom, a i mora da je taj fakultet glup, šta tu ima da se uči, švedski je lak jezik”.

Najkomičnija situacija mi je bila kada je jedna starija komšinica pokušavala da objasni našem novopečenom susedu, koji se bio relativno skoro doselio i nije bio upoznat s komšilukom, šta ko radi ili studira u mojoj porodici, pri čemu je za mene kazala: “…a ona mala upisala je neki egzotični jezik, da li beše španski?... Ne, isto na Š… Da, setila sam se! Norveški!”

– R. M. (20)

Brat mi je dao novčanicu od 2000 dinara i rekao: "’Ajde, evo ti, da te častim, al’ samo da znaš, uopšte mi se ne sviđa što si upisala taj norveški. A znaš zašto? Zato što ćeš sigurno da odeš iz ove zemlje". I da ne zaboravim komentar poznanice koja studira na privatnom fakultetu: "Auu, jadna! Ma, upisaćeš sledeće godine ono što si htela. Molim?... Čekaj, TO (norveški) si htela???”

 – Anonimni student

Uglavnom su ljudi bili pozitivni po pitanju mog izbora, ali najneverovatniji komentar kojeg se sećam potiče od moje babe i glasi:

“Pa kud ćeš tamo, oni su svi plavi!”

Kao da je mislila da sam upisala švedski kako bih se udala za Šveđanina.

–  Anonimni student

Pa, nema tu ništa specijalno osim što su ljudi zapitkivali zašto baš skandinavistika i šta mislim da radim sa tim u životu, i što su uglavnom svi mislili da bi mi bilo bolje da sam upisala engleski, pa mi je na početku studija, na primer, kada bih imala poteškoća sa saladavanjem glavnog jezika, ćale prebacivao: “Eto ti ga sad, kada nisi htela engleski”.

–  Anonimni student

 

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs