Složena ljubavna veza između Finaca i kafe

Autorka teksta: Ana Ventola

Predsednik Francuske Emanuel Makron posetio je Finsku u avgustu 2018. Na pauzi tokom zvaničnog programa Sauli Niniste, predsednik Finske, odveo je Makrona na kafu. To nije bila pauza za kafu koja priliči dvojici predsednika – nije se dogodila u prostoriji sa visokim plafonom i debelim somotskim zavesama, niti im je kafa poslužena u porcelanskim šoljicama pozlaćenih ivica. Naprotiv, Niniste je odveo Makrona na pijačni trg da kupe kafu na jednoj od tamošnjih tezgi i popiju je na brzinu. Uživali su u kafi napolju, uz miris ribe u vazduhu i krike galebova odozgo. Svuda oko njih ljudi su prolazili baveći se svojim poslom, ali možda su ovaj put zastali na trenutak da posmatraju dvojicu neuobičajenih mušterija i njihovu obezbeđenu pratnju. 

Naravno, o ovome je osvanula vest u Finskoj. Dvojica predsednika kako piju kafu na javnom mestu sami su po sebi dovoljno zanimljiva vest za medije, međutim, ta vest je neplanski završila u komičnom pravcu kada je fotograf uspeo da uslika Makrona tačno u trenutku nakon što je popio svoj prvi gutljaj kafe. Na toj fotografiji Makron gleda naniže u svoju šolju sa izrazom zbunjenosti ili nečeg što bi verovatno najpribližnije moglo da se opiše kao očaj, ili pak, užas. Izgledalo je kao da je odjednom posumnjao da su mu u kafu krišom usuli arsenik jer zaista nije mogao da nađe drugo objašnjenje za ukus koji je osetio. Njegovo lice kao da je govorilo ono za šta je bio isuviše učtiv da kaže naglas: “Koji je ovo đavo?”

Onaj izraz lica koji imate kada po prvi put probate finsku kafu

Nije bilo potrebno mnogo vremena da se slika Makronove averzije proširi svuda po vestima. Neki ljudi su se zaprepastili što smo ovog prvoklasnog gosta ponudili samo običnom kafom umesto da mu pružimo najbolji kvalitet, čime je došlo do žustre rasprave na temu šta bi bio ”najbolji kvalitet”. Bilo je predloga za različite brendove kafe i do koje mere bi trebalo da bude pržena, ali nije se došlo ni do kakvog zaključka. Ipak, izgledalo je da se internet zajednica usaglasila oko jedne stvari: da finska kafa nije za piće, da je ”bućkuriš” i – kako su je neki opisali – ”kiselina”. Dok bi se narod neke druge države znatno uvredio zbog Makronovog nehotičnog izraza nedopadanja na licu, za Fince je ovo bio samo dokaz nečega što smo dugo slutili: da je naša kafa, blago rečeno, loša.

Ipak, iz ovoga je proisteklo dobro pitanje: zašto se u Finskoj pije kafa najviše na svetu ako, sudeći po izjavama na internetu, Finci ni sami ne smatraju da je njihova kafa imalo dobra? Jedna osoba u Finskoj u proseku popije 160 litara kafe godišnje, što će reći 20 pakovanja kafe mesečno i 5 šoljica dnevno. Ovi podaci kose se sa onim što Finci kažu za svoju kafu. Ako je mrzimo, zbog čega je neprestano pijemo? Neki tvde da stimulišući efekat kofeina pomaže Fincima da podnesu duge i hladne zimske mesece, dok drugi nalaze objašnjenje u tome da kafa odgovara narodu u Finskoj zbog njihove zatvorene ličnosti, jer gutljaj kafe pruža priliku za pauzu u razgovoru i time je društveno prihvatljivo da se ćuti. Šta god da je posredi, za Fince je kafa isto što i čaj za Britance, nazdravljanje alkoholom za Šveđane i vino za Francuze.

Finska je najveći potrošač kafe

Ali zašto Finci smatraju da je njihova kafa loša i svejedno ispijaju litre te kafe? Finci su ponosni na svoj ogromni nivo konzumiranja kafe, ali ujedno ih je sramota zato što njihova kafa nije jednako kvalitetna kao kapućino ili kafe late na drugim mestima. Ipak, zahvaljujući nekakvoj tajnoj primamljivosti, kafa je sebi obezbedila posebno mesto u svim sferama života Finaca – od jutarnjih navika do vrhunca donošenja političkih odluka. No, kada već spominjem politiku, predsednička kancelarija Francuske zvanično je objavila da Emanuel Makron nije imao nikakvih zamerki na kafu i da je, štaviše, rekao da je bila odlična.

Kao odgovor na to, Finci su sebi tog dana sipali petu kafu po redu.


thumbnail Annakuva 1

Ana Ventola je naša dopisnica iz Finske. Trenutno završava master studije iz geografije, a zainteresovana je za ljudsku dobrobit i održive načine života, za koje veruje da su često međusobno povezani. Motiviše je koncept kreativne saradnje, koja proširuje naše razumevanje sveta i koja poziva na pozitivnu promenu. Zagovarač je jednakosti, hrabrosti i građenju mostova kroz komunikaciju. Kao tipična Finkinja, ne voli sitna ćaskanja, već uživa u dubokim, smislenim dijalozima. U svoje slobodno vreme, Ana pokušava da uspostavi ravnotežu između njene čežnje za avanturama na otvorenom i željom da ostane unutra, čitajući, pišući, plešući. Ana veruje u radost, humor i brigu koju ukazujemo prema drugima. Ako je uhvatite da prokrastinira, to je zato što je pronašla sladak video sa kucama.
 
 

Tekst prevela: Ružica Mitranić

 

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs