Složena ljubavna veza između Finaca i kafe - istorijat i bonton ispijanja kafe

Autorka: Ana Ventola

Kafa je stigla u Finsku na isti način kao i u druge evropske zemlje – kao luksuzna roba, koja je isprva bila dostupna imućnoj višoj klasi, ali je vremenom dobila na popularnosti i kod običnog naroda. Krajem 19. veka kafa više nije bila čuvana samo za posebne prilike, već su u njoj svakodnevno svi uživali. Međutim, pre nego što je ovo bilo moguće, Finci su morali da otkriju kako da pripreme zrna kafe koja su im bila dostupna. Postoje mnoge legende o nesrećnim gostima koji su morali ljubazno da odbiju kada bi im bila ponuđena zrna kafe koja su plutala u činiji vode ili svež talog kafe na tacni.

kafa 18 vek

Finci nisu oduvek imali priliku da piju kafu onoliko koliko to čine danas. Tokom 18. veka je Švedska, kojoj je u tom periodu teritorijalno pripadala i Finska, pokušala da uvede čak tri zakona o prohibiciji kafe kako bi sprečila lakomislene građane da troše sav svoj novac na stranu skupocenu robu. Na svu nevolju vlade, ove zabrane su bile neuspešne. Kralj Gustav IV izjavio je kako su njegovi građani toliki “nitkovi” da ne žele da prestanu da piju kafu bez obzira na sve. Ipak, ratno doba s početka 20. veka uspelo je da redukuje potrošnju kafe u Finskoj. Hrane je bilo malo, pa samim tim i kafe, stoga je svakom domaćinstvu bilo dozvoljeno da koristi samo dva pakovanja kafe godišnje. Konačno, kafe je u potpunosti nestalo i Finci su bili prinuđeni da piju suplemente pravljene od korenja maslačka i cikorije. Na pakovanjima kafe bilo je naznačeno „ne sadrži kafu“, što je verovatno dodatno obeshrabrivalo Fince, čak više i od samog rata.

Godina 1946. ipak je donela malo olakšanja. Finska je čekala brod iz Brazila „s/s Herakle“, a kapetan je imao samo jedan zadatak: da donese što više kafe moguće. Kada je brod napokon pristigao, dočekali su ga guverner Narodne banke, tri ministra, filmska ekipa i skupina od više hiljada ljudi. Čitav kordon policajaca bio je neophodan kako bi se zadržala uzbuđena gomila. Dok su zrna kafe bila utovarena u vozove, narod, dugo lišen kofeina, skupljao je svako ispalo zrno sa tla i nosio sa sobom kući. Slična isporuka šećera bila je stigla prethodne godine, ali nije uspela da privuče ni približno toliko pažnje kao isporuka kafe.

 

U mnogim zemljama je kafa usko vezana za kafiće. U Finskoj, sa druge strane, s obzirom da je urbanizacija novi fenomen, a kultura kafe i dalje mlada, u 70% prilika se kafa uglavnom pije na drugim mestima, a ne u kafićima. Za Fince je neuobičajeno da organizuju velike večere, ali umesto toga, kafa sa zemičkama, pecivom i kolačima nalazi se u centru proslave. Kafa prati svaki veći životni događaj, od svadbi do sahrana, ali je istovremeno i podsticaj za radnu svakodnevicu. Čak i kolektivni ugovor o radu u Finskoj izričito propisuje da sve radne smene u trajanju preko šest sati bi trebalo da imaju najmanje dve pauze za kafu. Ovim je Finska jedina zemlja gde je pravo na kafu legalno priznato.

Bonton za ispijanje kafe

U Finskoj su društvena okupljanja nekada imala čvrsto definisana pravila ispijanja kafe. Koliko god se ova pravila činila smešnim i staromodnim, mnoga od njih - srećom, ne sva - poštuju se i u današnje vreme. Možda su pravila univerzalna, pa ćete uvideti da ste mnoga od njih nesvesno i sami pratili?

  • Kada bi domaćin obznanio da je kafa spremna, smatralo se da je ružno odmah pohrliti k stolu. Umesto toga, od gostiju se očekivalo da sačekaju da domaćin barem nekoliko puta upita da li je neko raspoložen za kafu.
  • Prvo parče torte bilo bi rezervisano za gosta najvišeg društvenog statusa, obično ministra.
  • Od gosta se očekivalo da u jednom navratu uzme samo tri peciva, i to po jedno od svake vrste.
  • Smatralo se nepristojnim da se kafa hladi duvanjem. Mešanje kašičicom je bilo prihvatljivo, ukoliko bi se kašičica stavljala nazad na tanjirić pre nego što bi se otpio gutljaj.
  • Dok se otpija gutljaj, šoljica bi morala da se drži zajedno sa tanjirićem.
  • Domaćin bi nudio da dospe kafu gostu najvišeg društvenog položaja, zatim drugom najbolje rangiranom i tako dalje. Ponekad bi bilo teško za domaćina da utvrdi koji je redosled zvanica po njihovoj društvenoj hijerarhiji.
  • Prihvatljiv broj dosipanja kafe bio je do tri šoljice; bilo šta više od toga se smatralo neučtivim. Poslednja šoljica kafe morala je da bude ispunjena samo do pola. („Još kafe, gospođo?“ „Pa, možda samo pola šoljice, hvala“.)

Local Coffee in NY

Tekst prevela: Ružica Mitranić


Ana Ventola je naša dopisnica iz Finske. Trenutno završava master studije iz geografije, a zainteresovana je za ljudsku dobrobit i održive načine života, za koje veruje da su često međusobno povezani. Motiviše je koncept kreativne saradnje, koja proširuje naše razumevanje sveta i koja poziva na pozitivnu promenu. Zagovarač je jednakosti, hrabrosti i građenju mostova kroz komunikaciju. Kao tipična Finkinja, ne voli sitna ćaskanja, već uživa u dubokim, smislenim dijalozima. U svoje slobodno vreme, Ana pokušava da uspostavi ravnotežu između njene čežnje za avanturama na otvorenom i željom da ostane unutra, čitajući, pišući, plešući. Ana veruje u radost, humor i brigu koju ukazujemo prema drugima. Ako je uhvatite da prokrastinira, to je zato što je pronašla sladak video sa kucama. 

 

thumbnail Annakuva 1

 

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs