Kalevala – uporište finskog nacionalnog identiteta

Piše: Kosta Ćirković

Svakog 28. februara finska plavo-bela zastava vijori se na svakom koraku u zemlji hiljadu jezera. Tog datuma obeležava se Dan Kalevale, koji ujedno predstavlja i Dan finske kulture, u znak godišnjice objavljivanja prve verzije finskog nacionalnog epa pod nazivom Kalevala taikka vanhoja Karjalan runoja Suomen kansan muinosista ajoista (Kalevala ili stare karelijske pesme o drevnim vremenima finskog naroda) 28. februara 1835.

Kalevala je antologija finskih i karelijskih epskih pesama, stotinama godina prenošenih s kolena na koleno, koje je sakupio Elijas Lenrot, lekar, botaničar i veliki zaljubljenik u kulturu i nasleđe svog naroda. Pedeset priča u stihu u konačnoj, drugoj verziji Kalevale iz 1849. godine predstavlja srž jedinstvene finske mitologije i izvor nepokorivog i neustrašivog duha ove severne nacije.

Spomenik Elijasu Lenrotu u Helsinkiju

Spomenik Elijasu Lenrotu u Helsinkiju

Finska je mlada država, koja je tek nedavno proslavila jedan vek postojanja, ali sami Finci živeli su na ovoj teritoriji preko čitavog milenijuma, prvo pod vlašću Kraljevine Švedske od XIII do početka XIX veka, a onda pod Ruskim Carstvom do 1917. Finski jezik se skoro nikada nije koristio u zvaničnim prepiskama i državnoj upravi i ostajao je uglavnom podređen švedskom i ruskom jeziku, dok je broj finskih književnih dela bio maltene zanemarljiv. Lenrotov poduhvat je samim tim još značajniji: nalik Vuku Karadžiću kod nas, on je putovanjem kroz ruralne krajeve zemlje i objedinjavanjem narodnih mitova u jednu nerazdvojivu celinu stavio Fince na kulturnu mapu Evrope. Prevođenjem Kalevale na švedski, nemački i francuski jezik nedugo po objavljivanju, Starim kontinentom se za kratko vreme proširila zainteresovanost za izvanredno delo do tada malo zapaženog naroda.

Sjedinjavanje narodnih pesama u jednu zbirku simbolično je ujedinilo i sam narod, zapalivši varnicu nacionalnog identiteta. Kalevala je bila osnovno uporište za finske preporodne pokrete, koji su tako uspeli da podignu dotadašnji status finskog jezika kao narodnog govora. Kalevala je postala okosnica borbe za nacionalnu, kulturnu i jezičku slobodu. Za manje od trideset godina po objavljivanju prve verzije Kalevale, narodni finski jezik postao je zvaničan u svim sferama tadašnje Velike kneževine Finske i taj status više nikada nije izgubio.

Akseli Galen-Kalela i neke od njegovih najpoznatijih ilustracija „Kalevale”

Umetnost Kalevale davno je izašla iz granica čiste književnosti, inspirisavši stvaraoce iz svih oblasti kulture. Čuvene su slike Akselija Galen-Kalele, možda i najvećeg finskog slikara, čije se gotovo celokupno delo zasniva na ilustracijama nacionalnog epa, kao i simfonijske poeme Kulervo i Tapiola Jana Sibelijusa. Kalevala je u Finskoj doživela i druge adaptacije. Jedna od voljenijih i popularnijih verzija uključuje ilustrovanu Pseću Kalevalu za decu (The Canine Kalevala), finskog autora i ilustratora, Mauri Kunasa. Finska deca odrastaju uz priče iz Kalevale i iz njih uče koncept po imenu sisu, prevođen kao hrabrost, srčanost ili istrajnost, koji čini osnovu tradicionalnog finskog razmišljanja i po mnogima predstavlja glavni razlog preživljavanja finskog naroda i kulture kroz vekove teških istorijskih okolnosti.

„Pseća Kalevala”, Mauri Kunas

Sve ovo čini 28. februar jednim od najvažnijih dana u godini za finsku naciju, i svaka od mnogih zastava na vetru toga dana nosi deo one energije koju mitovi Kalevale pružaju Fincima već stotinama godina. Polaganje venca na spomenik Elijasu Lenrotu u centru Helsinkija predstavlja više od obeležavanja datuma, jer već i sam pogled na Lenrotovu figuru okruženu likovima iz drevnog epa dovodi u misli uvodne reči prvog zapisa:

”Misao mi moja zbori
a u duši želja gori,
da pevanje pesme počnem
i besedu da otpočnem,
da otpevam pesmu rodnu,
runu slavnu, pesmu zgodnu.

Kroz usta mi reči teku,
zapljuskuju usnu meku,
po jeziku mome jure,
kroz zube se gone, žure.

Zlatni brate, mili brale!
Od detinjstva druže divni!
Otpevajmo pesmu skupa,
prozborimo sada družno!”

Iz srpskog izdanja Kalevale (1964).

Prevod dr Ivana S. Šajkovića, Biblioteka reč i misao.

Skandinavski kutak je

***

26815290 1901783319845242 6598288400841006638 n

 Kosta Ćirković je student Skandinavistike na Filološkom fakultetu u Beogradu. U prošlom životu programer, odlučio je da zameni programske jezike danskim i tako ispuni dečački san da bude „onaj koji uči jezike i priča o mitologiji“. Pored toga, veliki zaljubljenik u Finsku i Fince. Jedan od najpoznatijih esport novinara u regionu, uvek spreman da priča o igricama i ukaže na neku zanimljivu činjenicu iz geografije, istorije, ili nekog drugog domena.