RECENZIJA: „Ana Svard” – u raskoraku između XIX i XXI veka

Piše: Sanja StefanjeskoAna Svard BookCover web

Naslov: Ana Svard

Autor: Selma Lagerlef

Izdavač: Darma Books

Godina izdanja: 2018.

Roman prve dobitnice Nobelove nagrade za književnost, Selme Lagerlef, ponovo nalazi put do naših čitalaca, prvi put nakon 1945. godine, kada je poslednji put štampan u Jugoslaviji.

Iako je Ana Svard poslednji deo trilogije o porodici Levenšeld, ova knjiga može i treba da se čita kao samostalno delo. Radnja prva dva dela ne tiče se junakinje iz naslova; njena celokupna priča izložena je u ovom romanu. Sve što je potrebno da čitalac zna da bi uživao u ovoj priči sadržano je u samoj knjizi; ukratko je ispričana priča o porodici Levenšeld i prokletstvu koje je prati – dovoljno da se razume rasplet u poslednjem poglavlju kojim spisateljica povezuje tri knjige u jednu celinu, doduše veoma heterogenu. Dok se prvi roman može nazvati gotskim, a drugi romanom intrige, treći roman – Ana Svard – zanimljiva je kombinacija realističkih i modernih uticaja i predstavlja fantastičan roman karaktera i manifest (feminističke) politike autorke.

Zašto čitati Anu Svard kao autonomno delo? Pre svega, ovim romanom Selma Lagerlef uvodi nove teme u svoje stvaralaštvo kroz motiv kontrasta na kojima počiva ova knjiga: kontrast između više klase i seljaka, između društvenih uloga muškaraca i žena, između supružnika u ne-podjednako-uspešnim brakovima. Osnovna tema je, pak, pozicija žene u tadašnjem švedskom društvu. Autorka je svesna da mogućnosti izbora žene nisu velike, ali ipak insistira na tome da mogućnosti postoje i da ih treba svesrdno prigrliti i odabrati svoj put. Pri tom, autorka uspešno prikazuje razliku u šansama koje se pružaju ženama iz viših i onima iz nižih društvenih slojeva, svesno oslikavajući i kritikujući društvo nejednakosti i na osnovu rodne i na osnovu klasne pripadnosti. Na primer, Anin siromašni stric uspeva da stekne imetak sitnom trgovinom, dok ženama to ne uspeva – jedini način da se otmu siromaštvu je dobra udaja. Pa i tu nailaze na brojne prepreke, naime, nedostatak obrazovanja i „dobrih manira“ im ne dopuštaju da budu prihvaćene u „dobrom društvu“.

8eac6cb9 a8d3 4ca2 b155 44e36ed620b5

Margit Mir kao Ana Svard u predstavi režisera Leifa Stinerbuma 

Ana Svard rešava ovaj problem na krajnje nekonvencionalan način, onako kako jedna Šveđanka sredinom XIX veka nije mogla da se nada razrešenju situacije. Nakon brojnih peripetija u lošem braku, sa čovekom sa kojim ne deli ni ideološka gledišta ni perspektivu za skladan zajednički život, Ana preuzima sudbinu u svoje ruke i postaje „dobro društvo“. Ana Svard ima viziju idealnog života: ona želi finansijsku nezavisnost i svoje imanje, želi da pruži udoban život ostareloj majci i siročadi koju je usvojila. Budući da udajom nije ostvarila svoje ciljeve (ekonomske, a ni romantične), ona vidi izlaz jedino u povratku radu, onako kako ne priliči udatoj ženi sa titulom supruge župnika, ali priliči svakome (pa i ženi!) ko želi da živi dostojanstveno. Zbog toga mnogi kritičari smatraju da je Ana Svard prva žena dvadesetog veka u stvaralaštvu Nobelovke.

Još jedan nekonvencionalni način ostvarenja sreće je u novom modelu porodice koji nam predlaže autorka. Ana Svard usvaja desetoro dece i tokom kratkotrajnog braka, oni predstavljaju njen životni projekat, koji se nastavlja i posle rastanka sa mužem. Iako ima i svoje dete, Ana se njime najmanje bavi. Tako nam je predočen jedan novi model ostvarenja majčinstva. Junakinja se kroz celo delo bavi vaspitanjem dece koja uopšte nisu biološki njena, i na kraju, preuzima sama za njih kompletnu odgovornost oba roditelja. Svoje dete, trudnoću i biološke procese koji uz to idu, uopšte ne pominje, što je veliki otklon od fetišizacije koja prati ove procese i koji formira ženske likove u književnoj tradiciji. Anin identitet autorka gradi na drugačijim temeljima, ali je potreba junakinje da bude majka ipak značajan činilac njenog identiteta. Ono što je novo i progresivno je odsustvo romantičnih težnji junakinje – njoj nije potreban muškarac ni u kom smislu.

1529339165

Međutim – situacija se rešava povoljno po Anu zahvaljujući spletu srećnih okolnosti. To je staromodan način rešavanja sudbine junaka kome velika Selma Lagerlef nije odolela. Uz to, viša klasa poseduje plemenite osobine i fizičku lepotu koju „prosti“ ljudi nemaju. Motivi obrađeni u knjizi deluju kao tekovina prohujalog vremena realizma i naturalizma. Autorka, ipak, uspeva da kroči u moderno doba zahvaljujući psihologizaciji svojih likova, stvaranjem novih okvira za razumevanje uloge žene u zajednici, izvrtanjem klasičnih muških i ženskih rodnih uloga i zahvaljujući ironiji i humoru kojim odiše naracija čitavog dela.

***

P 20180809 203740Sanja Stefanjesko diplomirala je na grupi za skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Njen glavni jezik, prema kome gaji najnežnija osećanja, jeste danski. Uvek je spremna da svima (ne)zainteresovanima objašnjava njegove poluvokale i tumači složenice koje se otimaju kontroli. Voli modernu književnost, likovnu umetnost, arheologiju, Hičkokove filmove, kaktuse i (povremene) uspone na oniže planine. U Skandinaviji želi još da vidi Muzej Karen Bliksen, polarnu svetlost, planinarske staze u Ostmarki, nacionalni park Tingvelir i, naravno, Strindbergov portret koji je visio iznad Ibzenovog radog stola. Rođena je u Zrenjaninu. Trenutno živi u Beogradu, gde volontira u biblioteci Skandinavistike.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs