RECENZIJA: „Bata je sit“ – „Da, valjda sam kao i svi drugi...“

Piše: Sanja StefanjeskoKorice BATA

Naslov: Bata je sit

Autor: Mirja Unge

Izdavač: Heliks

Godina izdanja: 2018.

Pred nama je zbirka po mnogo čemu neobičnih priča. Njihovi protagonisti su mlade žene, srednjoškolke ili studentkinje, koje nam pričaju u prvom licu. Priče počinu in medias res, tako da čitalac bez ikakve pripreme uranja u svet dela, ne znajući šta da očekuje, ni ko su likovi sa kojima se susreće. Na taj način je prisiljen da veruje pripovedačici i glavnoj junakinji na reč, ostavši uskraćen za perspektivu drugog. Međutim, pošto su junakinje onakve kakve su obično „druge“ u glavnim tokovima književnosti – mlade devojke, žrtve trauma, nasilja, zanemarivanja, marginalni likovi i dekoracija muškog protagoniste – prihvatićemo da je, ovoga puta, umesno da saznamo samo jednu stranu priče.

Priče ne prate standardnu šemu uvod-razrada-zaključak, nego ističu emotivni značaj momenta opisanog u pojedinoj priči. Najbitnije ostaje neizrečeno u dijalozima koji se vrte u krug, naizgled nemotivisanim postupcima, pa čak i u unutrašnjem monologu junakinje. Zbirka zahteva izoštrenu pažnju čitaoca i smisao da uoči nijanse u raspoloženjima, osećanjima i međuljudskim odnosima. U suprotnom, razrešenje pojedine priče bi moglo da mu izmakne, pošto ono nikada nije jasno i konkretno. Čak izostaje i uobičajena formula „lik je naučio nešto“; promene u odnosima, osećanjima i psihičkim stanjima likova su mnogo suptilnije.

Ono što je veoma osvežavajuće i vredno hvale u vezi sa ovom zbirkom je skup različitih karaktera glavnih junakinja. Zbog njihovog uzrasta, savremenog i urbanog stila pripovedanja i načina izražavanja, u iskušenju smo da ih doživimo kao veoma slične, ako ne i iste ličnosti. Međutim, ako probamo da prozremo kakve su to uloge koje one igraju u sopstvenoj priči, da li su aktivni učesnik ili pasivni posmatrač, videćemo da se junakinje različito postavljaju prema događajima koje opisuju. Možemo da razlikujemo pasivne junakinje, koje nemaju snage, volje ili moći da preuzmu aktivnu ulogu i utiču na događaje sopstvenim postupcima. Takve su junakinje u pričama Autobus za Ruslagen i Tako valjda treba. S druge strane, imamo aktivne junakinje, kod kojih ima želje i mogućnosti da aktivno delaju i svojim uticajem promene situaciju. Takve su junakinje u pričama Božić, jebote i Stan u potkrovlju.

 

image

Mirja Unge, autorka zbirke „Bata je sit“

 

Najzanimljivije priče su, pak, one u kojima razlika između aktivnog i pasivnog (ne)delanja nije crno-bela, kao što su priče Bata je sit i Norgorden. U nekim momentima nam se čini da je junakinja nemoćna ili da prosto neće da preduzme nešto, a u sledećem nam je jasno da čak i zauzimanjem pasivne uloge ona čini svestan izbor i odabira da se fokusira na neki drugi aspekt situacije. U priči Stan u potkrovlju, koja je moj favorit, junakinja više puta menja svoju ulogu, iz aktivne u pasivnu. U priči nam junakinja govori o svom prvom podstanarskom iskustvu i odnosu sa prvom cimerkom, koji počinje izvanredno, a završava se u sudnici zbog neplaćanja kirije, iako je junakinja uredno davala cimerki svoj deo. Pošto je junakinja žrtva prevare i većinu priče živi u iluziji (koju je čitalac prozreo odmah na početku), zanimljivo nam je da pratimo kako ona uočava promene u svom odnosu sa stanodavcima i sa cimerkom i njenim ocem – i shodno tome na momente zauzima aktivnu ulogu (na primer, tražeći dokaze o uplati), a onda se ponovo povlači (ne buneći se što je „nestala“ cediljka za aparat za kafu).

Najvažnija pouka koju možemo da izvučemo iz ove zbirke je zašto njene junakinje retko zauzimaju otvoreno aktivnu, delatnu poziciju. Autorka nam sugeriše da ima mnogo razloga da se mlada žena oseća sputano i zarobljeno, čak i u švedskom društvu koje je daleko naprednije po pitanju ravnopravnosti polova. Autorka tematizuje žensko telo, seksualnost i izgled, naivnost, neiskustvo i neodlučnost, nelagodu i naizgled bezrazložni osećaj ugroženosti. Samo ponekad nam daje naznake šta je njihov uzrok. Ona dozvoljava čitaocu da sam razmisli o tome i donese zaključke.

Ova zbirka svojom suštinom ruši zastarelu predstavu o pasivnim, ženstvenim i nežnim ženskim književnim likovima, ali takođe i savremeni mit o „ženi-zmaju“, jakom i nesalomivom ženskom liku spremnom na sve, koji na nasilje, provokacije i izazove odgovara kao zapeta puška. Mislim da je ova knjiga uspešno poljuljala tron Lizbet Salander.

 

DSC 0379

Skandinavski kutak učestvovao je na promociji knjige „Bata je sit“ u galeriji Polet, 15. februara 2019. godine

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs