Skandinavski kutak izveštava: Prolećni salon Udruženja književnih prevodilaca Srbije

Piše: Sanja Stefanjesko

U petak, 12. aprila 2019. u Udruženju književnih prevodilaca Srbije, održan je Prolećni salon. Izdavačka kuća Heliks i njeni prevodioci Vesna Stamenković i Vladimir D. Janković predstavili su svoju novu ediciju, koja je rezultat projekta „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom“. Edicija se za sada sastoji od devet naslova evropskih autora mlađe generacije. Cilj projekta je da domaćoj javnosti predstavi književno stvaralaštvo zemalja koje su manje zastupljene u književnosti u prevodu na srpski jezik.

Naslovi su prevedeni na srpski sa devet savremenih evropskih jezika: rumunskog, češkog, poljskog, portugalskog, švedskog, engleskog, francuskog, nemačkog i španskog. O jednoj o knjiga iz edicije, zbirci „Bata je sit“,  u briljantnom prevodu Milene Podolšak, možete čitati na našem sajtu.

heliks

Knjige u ediciji se veoma razlikuju po pripovednom tonu, stilu, načinu izražavanja i jezičkoj igri autora; te elemente su prevodioci i lektori pokušali da verodostojno prenesu na srpski i dočaraju našem čitaocu raznovrsnost književnog izraza savremene književnosti. Ono što naslove povezuje u koherentnu celinu je bliskost motiva kojima se autori na različitim stranama kontinenta bave: diskriminacija, položaj žena, etnicitet, rat, kriza identiteta, posledice ekonomske krize. Međutim, opšta atmosfera edicije je suptilno, a opet nepokolebljivo optimistična. Evropu su tokom cele istorije civilizacije potresali nemiri; evropski čovek je odavno naučio da preživljava uprkos preprekama i da gleda u budućnost, za koju je uveren da mora doneti boljitak. Interesantno je da je ova perspektiva tipična za naše podneblje. Događaji opisani u, na primer, portugalskog knjizi, američku publiku su bacili u rebus – a naročito kraj koji odiše optimizmom iako teško da spada u tradicionalan model „hepienda“.

Ono što nas u Skandinavskom kutku naročito raduje je što su naslovi društveno angažovani i pozivaju na preispitivanje oveštalih društvenih i političkih pozicija – edicija najavljuje kraj talasu neodlučnog književnog izraza koji „tapka u mestu“. Uloga književnosti i jeste da nas podstiče da postavljamo pitanja i tražimo svoje parče kolača.

Momenat u kome srpski čitalac dobija ovu ediciju je ključan. U trenutku kada smo izgubili veru u Evropu kao politički i ekonomski entitet, ovi naslovi mogu da nam vrate veru u evropskog čoveka. Evropa je ipak i naše parče planete i najbliža nam je kulturno i po senzibilitetu. Edicija nam pokazuje drugu stranu medalje: navikli smo na sarkastičan, odbojan i neprijateljski nastrojen komšiluk, a sada se ponovo srećemo sa starim prijateljem koji je u istim dilemama i nevoljama kao i mi. U jezgru svake knjige nalazi se jedno istinsko i celovito ljudsko biće, što je osvežavajuća pojava i putokaz i našoj domaćoj sceni da izađe iz okvira pisanja o samoći, sebi, i večitoj krizi srednjih godina muškarca zagledanog u nekakvu reku. 


P 20180809 203740Sanja Stefanjesko je diplomirala Skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Njen glavni jezik, prema kome gaji najnežnija osećanja, jeste danski. Uvek je spremna da svima (ne)zainteresovanima objašnjava njegove poluvokale i tumači složenice koje se otimaju kontroli. Voli modernu književnost, likovnu umetnost, arheologiju, Hičkokove filmove, kaktuse i (povremene) uspone na oniže planine. U Skandinaviji želi još da vidi Muzej Karen Bliksen, polarnu svetlost, planinarske staze u Ostmarki, Nacionalni park Tingvelir i, naravno, Strindbergov portret koji je visio iznad Ibzenovog radog stola.

 Rođena je u Zrenjaninu. Trenutno živi u Beogradu, gde volontira u Biblioteci Skandinavistike.