Skandinavski kutak izveštava: Muzej istorije žena u Stokholmu

Piše: Ružica Radulović

15. aprila u svečanoj sali Univerziteta umetnosti u Beogradu, u okviru četvrte sesije EUNIC razgovora (EUNIC Talks), koje organizuju UNESKO katedra za kulturnu politiku i menadžment u Beogradu i EUNIC Srbija, a u saradnji sa ambasadom Kraljevine Švedske u Beogradu, Evropa Nostra Srbija i Kreativnim mentorstvom, predstavljen je Muzej istorije žena u Stokholmu (Kvinnohistoriska museet), koji ove godine proslavlja svoj prvi rođendan. O muzeju su govorile Helene Lašon Puset (Helene Larsson Pousette), bivši ataše za kulturu u Beogradu i Lina Tomsgord (Lina Thomsgård), direktorka i suosnivačica muzeja.

Ovaj muzej je specifičan iz više razloga – prostire se na 187 160 000 kvadratnih metara, ali nema svoju zgradu; stavlja znak pitanja pored dominantnih narativa koje smo nasledili iz prošlosti i kako se ophodimo prema Drugome; izaziva uobičajenu koncepciju muzeja, jer nema svoje stalne postavke i ne predstavlja fiksirani entitet.

Screenshot 10

Istorija žena se svuda pronalazi (https://www.kvinnohistoriska.se/)

 

Muzej istorije žena u Stokholmu posvećen je istoriji žena i omogućava dalje istraživanje, čuvanje, deljenje, istorije i istorija žena, kao i podizanje njihove sveukupne vidljivosti u društvu. Upravo iz tog razloga, muzej nema svoju zgradu – on prožima čitav Stokholm, jer je nemoguće smestiti polovinu istorije čovečanstva unutar četiri zida. Umesto toga, ovaj muzej, sebe i svoju misiju predstavlja kroz izložbe, razgovore, šetnje, posete institucijama, i tako pokazuje da istorija žena zauzima bitno mesto u našoj svakodnevici i opštem obrazovanju.

Ovo je ključno, jer poslednja proučavanja pokazuju da svega 15% ličnosti koje se spominju u švedskim udžbenicima za istoriju jesu žene. Stoga, Muzej istorije žena teži tome da obuhvati najraznovrsnije narative i tako dostigne naredni nivo pripovedanja priče o istoriji žena – o onima koje su se čitavog života borile za prava svih žena i u tome nisu uspele, ali su dale značajan zamajac narednim generacijama koje su te slobode uspele da osvoje; o prvoj crnkinji u Kalmaru koja je stigla u Švedsku 1862. godine; dokumentuju sadašnji trenutak i istoriju žena koja se tek piše (npr. #metoo pokret). Tako priče o ovim ženama mogu da se nađu tokom vožnje metroom u Stokholmu, ili u okviru audio tura, gde su pohranjene priče o 10 različitih žena. Sve informacije i činjenice ovog tipa dostupne su za korišćenje i školama u Švedskoj.

Da bi pronašao skrivene ili zaboravljene žene u kolekcijama i arhivima, muzej se služi dvema metodama: istorijskom laboratorijom i dokumentovanjem sadašnjosti žena za buduće generacije. Istorijska laboratorija podrazumeva interdisciplinarno pretraživanje muzejskih kolekcija i arhiva. Iz tog razloga, Muzej istorije žena sarađuje i sa drugim institucijama koje se bave čuvanjem kulturnog nasleđa: Nordiska Museet, Stadsmuseet, Scenkonstmuseet, Tekniska museet, Dansmuseet, itd. Jak sektor za arhiviranje i međusobna saradnja srodnih institucija, jeste pitanje demokratije i od izuzetnog je značaja u vremenima hiperprodukcije alternativnih činjenica i lažnih vesti.

Muzej istorije žena kao svoj naredni cilj postavlja kako da ovo novostečeno znanje, kao i ono o nedostatku znanja o ženama, postane stalno, kako bi se dalje delilo i prenosilo sledećim generacijama. U ovome vide način na koji muzej može da promeni društvo, jer svojim radom, on prodire u kolektivno sećanje i norme koje su do tog trenutka bile nevidljive. „Norme su nevidljive, ali ako uspemo da prozremo ispod strukture, moguće je i da promenimo društvo“, izjavila je tokom predavanja Helene Lašon Puset.


54433626 646075149161026 1789397789147398144 oRužica Radulović je po osnovnoj vokaciji diplomirani filolog skandinavskih jezika, trenutno menadžer u kulturi u stadijumu formiranja. Po životnom usmerenju pozorišni entuzijasta, mačkoljubac i sineasta u pokušaju. Preko filma je i došla do izučavanja skandinavskih jezika i kultura. Omiljeni režiseri su joj mnogi Skandinavci (uključujući Karla Teodora Drajera i Larsa fon Trira), jer niko drugi do njih ne otelotvoruje tako precizno univerzalne i ljudske istine: o životu sa i u razlikama, poštovanju, ljubavi, trpeljivosti, otvorenosti. Naivno veruje da se otvorenim dijalogom mogu prevazići sve podele među ljudima, a za nacionalne granice smatra da su samo mentalni konstrukti. Skandinavski kutak joj je pružio mogućnost da nakon osnovnih studija aktivno nastavi sa kritičkim promišljanjem i promovisanjem skandinavskih vrednosti. U ovome namerava da istraje.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs