Uskrs u Skandinaviji – od paganskog do hrišćanskog praznika

Piše: Sofija Ranković

Veliki hrišćanski praznici Božić i Uskrs slave se u mnogim zemljama. Ipak, u skandinavskim zemljama postoje običaji koji potiču i iz drugih tradicija, a ne samo hrišćanskih.

8de361bfcfd922b2a633c59562406ad4KAKO JE USKRS STIGAO U SKANDINAVIJU?

U 9. veku pre nove ere, u vikinške zemlje došao je katolički monah Ansgar koji je želeo da preobrati paganske Vikinge u hrišćane. Severnjaci su se čvrsto držali svojih verovanja u Odina, Tora, Freju tako da je prošlo mnogo godina pre nego što se hrišćanska vera ustalila. Posebno je bilo teško da se ljudi odviknu od slavlja paganskih praznika. Zimsko prinošenje žrtava se slavilo onog dana u godini kada je bilo najmračnije. Ljudi su ubijali životinje i prinosili žrtve Bogu što je bio način da ga mole da im vrati Sunce. Hrišćanski sveštenici su ovaj praznik zamenili Božićem i slavljenjem Hristovog života. Prolećno prinošenje žrtava, kada su se molili za plodnost zemlje i uspešnu žetvu, hrišćanski monasi zamenili su Uskrsom.

Uskrs je pokretni praznik i slavi se prve nedelje posle punog meseca. Kod zapadnih hrišćana pada između 22. marta i 25. aprila. Dan hrišćanskog Uskrsa povezan je sa jevrejskim praznikom Pashom, kojim se obeležava izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva, kada je ustanovljeno da Uskrs ne može biti na dan ili pre jevrejske Pashe.I danas postoje mnogi običaji vezani za Uskrs koji su zajednički svim skandinavskim zemljama.

KAKO IZGLEDA USKRŠNJA TRPEZA?

Ne postoji hrana koja je tako usko povezana sa nekim praznikom kao što su jaja za Uskrs. Ni skandinavske zemlje se ne razlikuju u ovome. Jaja su stari simbol života i zato se i koriste baš kada slavimo Hristovo vaskrsnuće – kroz tvrdu ljusku, koja simboliše grob, izbija novi Hristov život. Na sto se obično postavlja stolnjak bele ili žute boje. Ako se prati crkvena tradicija, platno treba da bude belo što je boja radosti, ali mnogi obično izaberu žutu koja je, prema popularnoj tradiciji, postala boja Uskrsa u celoj Skandinaviji. Sto se često ukrašava narcisima koji su karakteristični za ovo doba godine. Na stolu se mogu naći losos, haringa, čokolada, jagnjetina koja dolazi iz jevrejske tradicije, a Šveđani imaju tipično jelo Janssons frestelse – vrsta jela od ribe i krompira sa pavlakom. Kao desert se servira čokoladna torta.

U USKRSU NAJVIŠE UŽIVAJU DECA...

Deca se posebno raduju Uskrsu zbog svih poslastica, ali i igrica koje se igraju u ovo vreme. Tucanje jajima, stara igra još iz srednjeg veka, aktuelna je i u Skandinaviji. Pored ovoga, igra se i kotrljanje jaja obično napolju na nekom nagibu na travi.

3525Deca se maskiraju u starce i starice, a zatim idu od vrata do vrata po komšiluku tražeći slatkiše (fastelavn). Ovo se radi ili na Veliki četvrtak ili na Uskrs, zavisno od toga u kojoj zemlji živite.

U zapadnoj Švedskoj pali se vatra i bacaju petarde kako bi se oteralo zlo, jer postoji verovanje da se veštice sastaju sa đavolom u Blokuli (mesto na ostrvu Blo Jungfrun).

U Norveškoj ljudi najčešće odlaze u svoje vikendice, gde sa porodicom i prijateljima provode ovaj praznik. Deca se igraju uskršnjeg zeke kada ostave prazna jaja veče pre Uskrsa da ih uskršnji zeka napuni slatkišima. Njihovoj sreći nema kraja kada se ujutru probude i vide jaja puna slatkiša.

U Danskoj se deca takmiče ko će dobiti najviše jaja, pa zato pišu pisma gækkebrev porodici i prijateljima. Pravilo je da, ako primalac ne može da pogodi ko šalje pismo, mora da ostavi jedno uskršnje jaje pošiljaocu.

Uskrs je prvi prolećni praznik koji se vezuje za porodicu, prijatelje, mnogo dobre hrane i lepih običaja. Ovo je slučaj kod nas, ali i u skandinavskim zemljama koje danas slave Uskrs!

GLAD PÅSK!

GOD PÅSKE!


SofijaSofija Ranković je student treće godine Filološkog fakulteta na odseku za skandinavske jezike, književnosti i kulture sa švedskim kao glavnim jezikom. Oduvek je bila zainteresovana za upoznavanje različitih kultura. Skandinavska kultura ju je posebno oduševila, pa otuda i želja za studiranjem skandinavistike. Veliki je ljubitelj prirode i životinja, a jedna od tema kojima želi da posveti svoju pažnju je i ekologija koja je jako aktuelna u švedskom društvu. Slobodno vreme voli da provodi u prirodi sa porodicom i prijateljima, uživa da gleda dokumentarce i serije, a velika ljubav joj je i pozorište. Skromnost je osobina koju posebno ceni, a smatra da je jednakost među ljudima ono čemu treba težiti. Sofija želi da popularizuje tendencije zastupljene u skandinavskim zemljama i u Srbiji, kako bi se probudila svest ljudi u cilju napretka.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs