RECENZIJA: „Posle udarca” – enigmatski dodatak za one koji umeju da uzvrate udarac

Posle udarca 74805Piše: Sanja Stefanjesko
Naslov: Posle udarca
Autor: Dorte Nors
Izdavač: Štrik
Godina izdanja: 2019.

Dorte Nors, jedan od najoriginalnijih glasova savremene danske književnosti, ponovo nalazi put do naših čitalaca zahvaljujući izdavačkoj kući Štrik. Prošle godine smo je upoznali zahvaljujući prevodu romana „Retrovizor, rame, žmigavac“, koji se našao u užem izboru za Bukerovu nagradu 2017. godine. Ovoga puta, čitamo zbirku kratkih priča pod nazivom „Posle udarca“, koja je izdata kao jedan od glasova Štrikovog „Ženskog Dekamerona“, koji nam otvara vrata savremene evropske književnosti kroz deset glasova spisateljica iz deset zemalja.

Dorte Nors je spisateljica koja voli da se okušava u različitim književnim formama. Pisala je i romane i poeziju, a ova zbirka je njen prvi iskorak u svet kratke proze. Zahvaljujući ovoj zbirci, postala je prvi danski autor čija priča je štampana u listu The New Yorker.

Kako je sama izjavila, ova forma joj predstavlja najveći izazov, zato što nema mesta za grešku: da bi priča bila uspešna, njen tekst mora biti čvrsto satkan od početka do kraja. Dakle, ovde nema prostora za suvišno, nema prostora za ispravke. Ideja mora biti iznesena jezgrovito, likovi moraju biti uverljivi, drama mora biti istinita. Pisac mora biti ubedljiv od prvog velikog slova do poslednje tačke.

Kao što njen naslov sugeriše, zbirka se vrti oko udaraca. Ne samo što su teme koje obrađuje različiti udarci koje njeni likovi trpe i zadaju, nego i čitalac sam prima udarce čitajući je. Priče su kratke i pljušte poput šamara, rečenice su odsečne i neumoljive. Tempo čitanja na koji nas zbirka primorava nam onemogućava da dođemo do daha. Autorka je uspela da iskustvo čitanja pretvori u borbu, u takmičenje sa tekstom. Uspela je da izazove čitaoca samom formom.

Već prvom rečenicom, Nors uspeva da uvuče čitaoca u svet dela. Slikajući sitnice i situacije iz svakodnevnog života, autorka daje svojim pričama ukus stvarnosti. Čitalac ne može da se odupre utisku da je svaka priča i svaka ispovest autentična. Opipljivost svakom liku autorka daruje kroz pripovedanje u prvom licu ili kroz slobodan indirektni diskurs (pripovedanje u trećem licu, ali u skladu sa senzibilitetom i jezikom junaka), koje često odvede neslućenim putevima i tako otkriva suštinu prave drame koja se odvija u njenim likovima.

8762d193b5ff25799245fe5af4e94264

Dorte Nors, autorka

Kao što ni čoveka od krvi i mesa nećemo upoznati kroz njegove velike reči i gestove, tako nećemo ni likove ovih priča upoznati kroz ravan situacije u kojoj ih zatičemo. Zato nam ih autorka predočava tako što nam otvara put u njihove zbrkane misli, koje se vode slobodnim asocijacijama i slobodno vrludaju između sadašnjosti i prošlosti. Međutim, otvorivši nam put, autorka – staje. Ono što je ključno u ličnosti i zapletu svake priče nije eksplicitno rečeno, nego leži skriveno između redova. Čitalac mora biti spreman da, poput detektiva, uloži napor, sakuplja dokaze i sam rekonstruiše događaj. U tom postupku leži majstorstvo Dorte Nors: daje nam taman dovoljno materijala za razmišljanje, ali nam dozvoljava da se vodimo svojim instinktom i sami protumačimo situaciju i donesemo sud. Međutim, kao i u stvarnosti, moramo brzo da mislimo i da se snađemo u svetu dela, jer svaka je priča udarac i snagu joj daje faktor iznenađenja.

Još jedna prednost kratke forme je, kako autorka kaže, prilika da se bavi neprijatnim i nasilnim ličnostima, sa kojima ne bi mogla da izdrži dug proces pisanja romana. Veoma je oslobađajuće što čitalac nema obavezu da pokuša da se saživi sa junakom, nego ima slobodu da zadrži kritičku distancu i sudi likovima objektivno. To je naročito značajno, zato što su teme koje priče obrađuju u najmanju ruku neprijatne: strah, osećaj izolovanosti, podbacivanje u ulozi majke, deteta ili partnera, psihičko i fizičko nasilje, mržnja, zlo. Od čitaoca se očekuje da je sposoban da iskoči iz kanala subjektivne perspektive lika koji pripoveda i da pogleda istini u oči.

Dodatni izazov za rekonstruisanje istine je pripovedanje junaka kroz prisećanje. Gotovo svaka priča ispričana je kroz prizmu sećanja junaka. Svaki događaj je preoblikovan tako da odgovara ličnosti koja ga pamti. Likovi tako drže istinu još dalje od čitaoca, bilo svesnim trudom, bilo svojom nesposobnošću da se u mislima suoče sa tim što se zaista zbilo. Na čitaocu je da prosudi da li ga lik laže, da li laže samog sebe ili ipak govori istinu.

Ne dajte se zavarati obimom knjige i dužinom njenih priča. Upotrebom minimalnih jezičkih sredstava, autorka postiže zapanjujuću dubinu zapleta i likova. Svakim čitanjem otvaraju nam se novi slojevi. Time iznova možemo da domaštamo još detalja i popunimo praznine u pripovedanju. Ova zbirka je, pre svega, namenjena onima dovoljno istrajnim da reše zagonetku ljudskog stanja.


58641562 1877921385647227 4295560293544624128 o 1

Zbirka „Posle udarca” autorke Dorte Nors biće predstavljena u okviru festivala Mali jezici pišu veliku književnost 10. maja u 18h.


P 20180809 203740Sanja Stefanjesko je diplomirala Skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Njen glavni jezik, prema kome gaji najnežnija osećanja, jeste danski. Uvek je spremna da svima (ne)zainteresovanima objašnjava njegove poluvokale i tumači složenice koje se otimaju kontroli. Voli modernu književnost, likovnu umetnost, arheologiju, Hičkokove filmove, kaktuse i (povremene) uspone na oniže planine. U Skandinaviji želi još da vidi Muzej Karen Bliksen, polarnu svetlost, planinarske staze u Ostmarki, Nacionalni park Tingvelir i, naravno, Strindbergov portret koji je visio iznad Ibzenovog radog stola.

Rođena je u Zrenjaninu. Trenutno živi u Beogradu, gde volontira u Biblioteci Skandinavistike.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs