RECENZIJA: „Bitlsi“ – obračun sa obmanama kroz odrastanje i formiranje identiteta

Piše: Sanja Stefanjesko
Naslov: Bitlsi
Autor: Laš Sobi Kristensen
Izdavač: Čarobna knjiga
Godina izdanja: 2014.

Beatles bilde 1

Kadar iz filma "Beatles"

Imamo priliku da na našem jeziku čitamo jedan od najvećih romana u istoriji norveškog izdavaštva; roman koga su norveški čitaoci proglasili najboljim romanom objavljenim krajem dvadesetog veka. Svetlost dana ugledao je 1984. godine, a kod nas je objavljen trideset godina kasnije. Iako je zakašnjenje veliko, ono nije oduzelo oštricu i aktuelnost dela. Naprotiv, priča je tako napisana da odiše svežinom i univerzalnošću, iako se odvija u vrlo osobenom periodu, od 1965. do 1972. godine. Svet četvorice dečaka koji na početku priče imaju četrnaest, a na kraju dvadeset jednu godinu, neobično je blizak čitaocu. Junaci knjige, Kim, Gunar, Seb i Ula, proveli su svoje najosetljivije i najuzbudljivije godine usred nikad do tada viđenih društvenih potresa svetskih razmera; ipak, čitaoci mogu da prepoznaju i svoje detinjstvo i mladost, bez obzira na to kada i gde su proživeli.

Veliko majstorstvo Laša Sobija Kristensena leži u slikanju ubedljivih likova i dočaravanju atmosfere. Čitalac zaista potone u svet dela, kao da mu se pred očima odigrava film. Zvuci, mirisi i ukusi se prepliću sa svime što glavni junak, Kim Karlsen, doživljava vizuelno, psihološki i emocionalno; i nama se čini da smo upleteni u tkanje narativa. Svet dela je toliko ubedljivo realističan da nam nije lako da odložimo knjigu i vratimo se u našu, drugačiju stvarnost. Delo obiluje onim maleckim trenucima koje je čovek sklon da zaboravi, a koji su nekada bili najvažnija stvar na svetu: prvo držanje za ruke, novo pismo u sandučetu, pohvala od starijeg brata, krađa cigareta iz očevog šteka, nova ploča, tuče na školskim igrankama, rast u visinu od tri centimetra preko leta. Još su ubedljivije opisani strahovi koje smo zaboravili: vakcinacije, sitne krađe, pretnje, male ljubomore – sve ono što dolazi sa odrastanjem u svim istorijskim razdobljima. Svi smo osetili slične emotivne i psihološke pobede i gubitke. Zato čitalac oseća intenzivnu nostalgiju, bilo da je i on sam odrastao šezdesetih ili je mnogo mlađi.

Vrednost dela ne leži samo u emotivnom efektu koji ima na čitaoce. Njegova istinska književna vrednost leži u načinima na koji se njegovi glavni likovi, koji se konstantno menjaju, prilagođavaju svetu oko sebe, koji se takođe menja. Jedan važan aspekt romana koji oslikava neprekidnu promenu je pripovedni ton, koji se prigodno menja kako njegovi junaci odrastaju. Početak knjige čitamo kao da ga je zaista pisao četrnaestogodišnji dečak koji kreće u srednju školu i tek se upoznaje sa složenošću sveta i međuljudskih odnosa. Kraj je mnogo ozbiljnijeg i mračnijeg tona, odlikuju ga duboka introspekcija i egzistencijalna pitanja kakva može da postavi jedan mladi, ali ipak odrasli čovek. Ovaj prelaz pisac pravi neprimetno. Ne možemo odrediti koji je tačno momenat kada mali Kim postaje odrastao; on ima mnoge zrele trenutke u detinjstvu, ali i detinjaste ispade u poznijim godinama. Svesni smo da nam se lik pred očima menja i odrasta, ali nikada ne gubimo utisak koherencije i doslednosti lika samom sebi.

Laš Sobi Kristensen

Autor Laš Sobi Kristensen

Promene kroz koje dečaci prolaze, formiranje njihovih osobenih ličnosti i komplikovanje njihovog prijateljstva izvedeno je paralelno sa kreativnom putanjom Bitlsa. Kao što je i muzika Bitlsa u početku bila pomalo naivna, optimistična, vesela i svetla, takvo je i prijateljstvo dečaka. Kako vreme prolazi, Bitlsi pišu sve složenije tekstove, komponuju nesvakidašnje aranžmane i sviraju komplikovaniju muziku na neobičnim instrumentima; tako i odnosi dečaka postaju složeniji i mnoge stvari ostaju nedorečene. Dečacima se ne dopadaju uvek ove kreativne promene; tako i čitalac oseća da im se ne dopada put kojim je njihovo prijateljstvo neminovno krenulo. Važno je primetiti da im stariji brat Stig, apsolutni autoritet u njihovim očima, govori kako Bitlsi postaju sve bolji što više eksperimentišu i što manje liče na originalne sebe – zbog toga i dečaci implicitno prihvataju da treba i oni da se menjaju i na taj način postanu bolji.

Jedna velika tema romana je obračun sa obmanama kroz odrastanje i formiranje identiteta. Glavni junak Kim smatra da treba skinuti ružičaste naočare koje smo nosili u detinjstvu, i kreće da raskrinkava jednu po jednu obmanu. Prvo otkriva da su filmovi i pozorište jedna iluzija kojoj ne treba pridavati značaj. Zatim raspršuje one zablude o devojkama, umetnosti i religiji. Na koncu se ustremljuje protiv političkog aktivizma i ideologija. Knjiga jeste napisana sa leve pozicije, ali ne ostaje dužna ni desnici ni levici, kritikujući metode i domete obe strane. Rešenje glavnog junaka je da zauzme pasivnu levu poziciju i da se isključi iz svakog aktivnog delovanja, pošto vrednuje svoju individualnost iznad svega.

Na koncu, Bitlsi se raspadaju, svako odlazi svojim putem. Na stari gramofon je spuštena ploča Dorsa. Ovako nam pisac elegantno sugeriše da je došao kraj kolektivnoj borbi sa izazovima sveta; dečaci su postali potpuno različiti individualci, okrenuti ličnim dilemama. Uprkos tome, kraj je optimističan. Pokazalo se da, kad zagusti, lične razlike mogu da se prevaziđu i pruži ruka starom prijatelju.


P 20180809 203740Sanja Stefanjesko je diplomirala Skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Njen glavni jezik, prema kome gaji najnežnija osećanja, jeste danski. Uvek je spremna da svima (ne)zainteresovanima objašnjava njegove poluvokale i tumači složenice koje se otimaju kontroli. Voli modernu književnost, likovnu umetnost, arheologiju, Hičkokove filmove, kaktuse i (povremene) uspone na oniže planine. U Skandinaviji želi još da vidi Muzej Karen Bliksen, polarnu svetlost, planinarske staze u Ostmarki, Nacionalni park Tingvelir i, naravno, Strindbergov portret koji je visio iznad Ibzenovog radog stola.

Rođena je u Zrenjaninu. Trenutno živi u Beogradu, gde volontira u Biblioteci Skandinavistike.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs