Tkanje sudbine, šala univerzuma ili slučajnost − intervju sa Seljom Ahavom

2e9727ab01a08425c1e9b61e3bcbfb03

  • Kakav je Vaš konačni utisak o festivalu Mali jezici pišu veliku književnost?

Iako nisam imala prilike da prisustvujem na svim programima festivala, veliki utisak na mene je ostavila publika i koliko mladih ljudi je došlo da slušaju promociju! Navikla sam na književne događaje gde su članovi publike uglavnom žene preko 60 godina, kao stubovi svakog kulturnog događaja. Tako da je bilo veoma lepo videti tako mladu publiku.

  • U Vašem romanu Stvari koje padaju s neba, za koji ste dobili prestižnu EUPL (European Union Prize for Literature) nagradu 2016. godine, književni stil može da se odredi kao kombinacija apsurdnog i svakodnevnog, svetlosti i tame. Da li mislite da je Vaš književni stil obeležen finskim kulturnim kontekstom?

Nikada nisam osećala da naročito pripadam finskoj književnoj tradiciji, iako ove stvari nisu lako uočljive za nekoga ko dolazi iznutra, iz tog konteksta. Dugo vremena, finska književnost je bila obeležena jakim realističnim tendencijama, koje me nikad nisu posebno privlačile, ali i to se sada promenilo – postoji velika raznovrsnost izraza i stilova.

  • Gde obično pronalazite inspiraciju za Vaše likove?

Moji likovi su mešavina ličnog iskustva i isečaka stvari i događaja koje sam videla i čula. Nikada ne zamišljam pravog, “punokrvnog” lika, već se fokusiram na pronalaženje pravog glasa. Glas je ključan. Za mene kao pisca i nije toliko važno da znam kako moji likovi izgledaju ili šta im se dešava nakon što se knjiga završi. Na primer, u Sarinom liku integrisala sam dosta svojih iskustava, kad sam bila dete. Međutim, nisam bila svesna ove veze dok sam pisala roman, ovo sam uočila tek kada sam završila sa pisanjem. U procesu stvaranja postoji mnogo toga nesvesnog.

988799

  • Na osnovu Vašeg životnog i književnog iskustva, da li verujete više u sudbinu ili u čovekovu slobodnu volju? Koliko je ovo obeležilo Vaše književno delo?

Ne verujem u sudbinu. Možda to znači da ne verujem ni u velike narative. U krajnjem slučaju, nisam naročito dobra u pisanju takvih narativa.

  • Tokom Vaše posete Beogradu, šta je ostavilo najveći utisak na Vas?

Moja kratka poseta je bila zaista dirljiva. Mislim da je u pitanju skorašnje iskustvo rata koje me je podsetilo da u Evropi postoje ljudi mojih godina koji su iskusili rat. Osetila sam veliki gubitak – gubitak prošlosti, gubitak narativa, gubitak identiteta i osećaja pripadanja, gubitak poverenja u vlasti i demokratiju – sve ovo je ostavilo veliki utisak.

  •  Da li ste uspeli da probate neke od srpskih gastronomskih specijaliteta?

Primetila sam da je u ponudi mnogo mesa! Nažalost, nisam imala prilike da više istražim srpsku nacionalnu kuhinju. Videla sam mnogo lepih kafića i restorana sa divnim baštama, tako da verujem da je Beograd leti grad za uživanje!

  • Šta je najveća razlika između dve prestonice – Beograda i Helsinkija?

Istorija! U Beogradu ima toliko slojeva istorije. To je osobina starih evropskih gradova, koju naročito volim – mešavina različitih epoha, uticaja i stilova. Helsinki je jako mlad grad. Ukoliko biste samo malo zagrebali po površini, ne biste pronašli mnogo šta – šume i proplanke. Nema slojeva, samo divljina.

1118full selja ahava

  • EUPL nagrada je zasigurno predstavljala veliki uspeh i za Vas lično, ali šta je značila za generalnu distribuciju finske savremene književnosti? Da li možemo da očekujemo Vaše druge naslove u prevodu na srpski tokom narednih godina?

Iskreno se nadam da će ovo doprineti daljem širenju finske književnosti i na druge jezike. Trenutno postoji problem, koji je povezan sa nedostatkom profesionalnih prevodilaca sa finskog na srpski. Ovo je izazov za sve “male jezike koji pišu veliku književnost”, kako je i glasio naziv festivala.