RECENZIJA: „Stvari koje padaju s neba“ – život je naša slučajnost

Piše: Sanja Stefanjesko
Naslov: Stvari koje padaju sa neba
Autor: Selja Ahava
Izdavač: Štrik
Godina izdanja: 2018.

stvari koje padaju s neba 20836v2

Stvari koje padaju sa neba je prvi roman finske spisateljice i dramaturškinje Selje Ahave koji je objavljen na srpskom jeziku, kao jedan od glasova Štrikovog Ženskog Dekamerona. Cilj ove serije je da čitaocima predoči stvaralaštvo deset evropskih autorki i dočara zajedničko, savremeno (žensko) iskustvo, kao protivtežu dominantim strujama današnje književnosti.

Roman prati priče tri žene: priču desetogodišnje devojčice Sare, čija majka strada nesrećnim slučajem, kada joj komad leda padne s neba na glavu. Sara i njen otac, Peka, ostaju zatečeni tragedijom, i kroz ceo roman pokušavaju, svako na svoj način, da daju smisao ovom događaju, protumače, izbore se sa svojom psihičkom krizom i pronađu način da nastave život. Druga nit priče prati Sarinu tetku Anu koja dva puta osvoji premiju na lutriji. Kao što je nesreća dovela do prekida ustaljenih životnih tokova Sare i Peke, tako i nenadana sreća zatiče Anu i izbacuje je iz koloseka. Treća priča je priča Pekine druge žene, Kriste, koja zna da nosi plod oboleo od retkog sindroma i da dete neće dugo poživeti nakon rođenja. I ona pokušava da pronađe smisao svoje priče i dâ sebi odgovor na pitanje: Da li je ovo slučajnost, gruba šala univerzuma, igra sudbine ili moja zasluga?

3742643Autorka Selja Ahava

U prvom delu romana imamo pripovedanje iz prvog lica i iz vizure desetogodišnje devojčice koja pada u depresiju. U drugom delu čitamo prepisku tetke Ane i škotskog ribara koga je šest puta udario grom. U trećem delu nam Krista pripoveda iz prvog lica. Epilog romana se vraća Sari nakon dve godine od tragedije, i sada nam iz prvog lica pripoveda devojčica koja ulazi u pubertet i polako izlazi iz teškog psihičkog stanja. O Pekinim razmišljanjima i psihičkim stanjima saznajemo iz vizure tri žene koje ga okružuju. Na taj način nam autorka predočava da identitet jedne osobe ne čine samo njegove unutrašnje struje i previranja, nego i tragovi koji ostavlja na svojim bližnjima. Pekine interakcije sa članicama svoje porodice i tumačenja koja nam o njegovom unutrašnjem svetu nude kćerka, sestra i druga supruga dovoljno govore o njemu i njegovom iskustvu. S druge strane, i njih tri svojim monolozima odaju kako Peka i sen poginule žene utiču na njih, tako da možemo da zaključimo da se njihovi identiteti prožimaju i čine zajednički identitet jedne porodice. To je dodatno naglašeno motivom linija koje oivičavaju tela protagonista, a koje se s vremenom brišu i ponovo ocrtavaju na drugačiji način, poput kontura oko tela na policijskim uviđajima ili niti od stare odeće u tetka Aninim tkaninama. I zajednički identitet i identiteti pojedinca su stavljeni na probu zahvaljujući životnim udarcima, pod čijim pritiscima su likovi i njihovi odnosi prisiljeni da se menjaju i prilagođavaju. To je najplastičnije prikazano u Sarinoj transformaciji, koja ne samo da prolazi kroz tešku psihičku traumu, nego i ulazi u pubertet. Upravo je verno i dosledno prikazivanje ove fluidnosti velika vrednost romana.

Roman iskreno prikazuje stanja šoka, depresije i raznih mehanizama odbrane. Različiti načini suočavanja sa traumom ogledaju se kroz vezu Sare i Kriste sa dva druga književna junaka: Herkulom Poaroom i Alisom u Zemlji čuda. Poaro je simbol razuma, sposobnosti da se od delića sastavi i rastumači kompletna slika; Sara vodi zamišljeni dijalog sa čuvenim detektivom i traži racionalno objašnjenje tragedije. Alisa je simbol haosa i nemoći; Krista se sa njom poistovećuje i zadovoljava se nemim prepuštanjem toku sudbine.

imageseljaahava

I Poaro i Alisa mogu samo privremeno da posluže kao modeli za životnu borbu, ali ne nude trajna rešenja. Do njih junakinje moraju same da dođu, prevazilazeći ove uzore. Na taj način nam autorka sugeriše da je svaka reakcija na šok legitimna, ali i da grčevito hvatanje za „svoj način“ rešavanja trauma vodi u ćorsokak, tako da moramo proći kroz niz faza oporavka. Zanimljivo je što se Sara poistovećuje sa odraslim i „ozbiljnim“ likom, a Krista sa detetom – ovim izvrtanjem nam autorka poručuje da i deca mogu racionalno da pristupaju problemu, a odrasli emotivno, tako da ne postoji jedan „zreli“ način borbe sa traumom – svaki je podjednako dobar i podjednako loš. Nemamo se čega stideti; i mi i naša okolina ih moramo razumeti i prihvatiti.

Roman ne nudi klasičan srećni završetak: tamo gde je kraj knjige, leži još jedan novi početak. Naime, knjiga se završava kada Kristin porođaj počne, a mi ne saznamo da li je njeno dete zdravo. Kraj je namerno otvoren: ukazuje nam da je došao trenutak kada njeni likovi, tek izašli iz životne krize, moraju da se suoče sa još jednom nesrećom. U zavisnosti od čitaočevog tumačenja simbola rasutih u knjizi, kraj je srećan – ili poražavajući.

Knjiga ne teži da dâ univerzalan odgovor na pitanje dobra i zla, Boga i sudbine, predodređenosti i slučajnosti, iako njeni likovi traže te odgovore. Suština knjige je da prihvatimo načine na koje mi i naši bližnji reagujemo na krize, da naučimo kako da se s krizama izborimo, i da, uprkos svemu, nastavimo da živimo.


Autorka Selja Ahava učestvovala je na festivalu Mali jezici pišu veliku književnost u Beogradu. Intervju sa njom možete pročitati ovde.


P 20180809 203740

Sanja Stefanjesko je diplomirala Skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Njen glavni jezik, prema kome gaji najnežnija osećanja, jeste danski. Uvek je spremna da svima (ne)zainteresovanima objašnjava njegove poluvokale i tumači složenice koje se otimaju kontroli. Voli modernu književnost, likovnu umetnost, arheologiju, Hičkokove filmove, kaktuse i (povremene) uspone na oniže planine. U Skandinaviji želi još da vidi Muzej Karen Bliksen, polarnu svetlost, planinarske staze u Ostmarki, Nacionalni park Tingvelir i, naravno, Strindbergov portret koji je visio iznad Ibzenovog radog stola.

Rođena je u Zrenjaninu. Trenutno živi u Beogradu, gde volontira u Biblioteci Skandinavistike.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs