Knjigom protiv globalizacije

 Roman „Prostori“, nagrađen Evropskom nagradom za književnost 2014. godine, predstavlja u velikoj meri autobiografski dnevnik duhovnih, emotivnih i geografskih lutanja naratorke. Čine ga kratka poglavlja posvećena po jednom danu u godini, koji nisu obeleženi standardnim datumima, nego imenima praznika, svetaca i raznih događaja iz islandske kulturne tradicije. Svako poglavlje se, kroz opise svakodnevnih naratorkinih utisaka, bavi temom emotivnih odnosa u krugu porodice i partnerske zajednice, odnosom prema prošlosti i budućnosti, rodnim odnosima, njenim političkim i ideološkim stavovima i celog islandskog naroda, onako kako ga autorka doživljava. Zbog toga je roman „ni o čemu i o svemu“, neobična mešavina intimnog dnevnika, putopisa, političkog manifesta i književnog glasila.

35855

Zbog raznovrsnosti tema ovo delo je plodan teren za analizu, zato što predstavlja jedinstven presek stavova jedne intelektualke sa Islanda u momentu najveće ekonomske krize koja je tu zemlju pogodila u poslednjih nekoliko generacija – zbog ekonomske krize poljuljane su i mnoge druge vrednosti savremenog sveta kojim upravlja pozni kapitalizam. Pošto se i naše društvo nalazi u istom stanju uzdrmanih vrednosti i pokušava da pronađe alternativu, zanimljivo je uporediti traganja i stremljenja jedne Islanđanke, te razmisliti o primenljivosti i univerzalnosti njenih rešenja.

Naratorka smatra da je savremeni neoliberalizam uzrok krize na svim poljima („Teško nama ako nam se zemlja rasparča i rasproda po inostranstvu, a izvori vode zagade pre nego što sve lopove pohapsimo.“) i nalazi da je jedini način da društvo i pojedinac stane na noge i povrati autentičnost – povratak prošlosti i (tipično islandskoj) tradiciji. Ona ističe značaj prirodnih resursa i ljudskog znanja kako da se njima služi na održiv način; potencira značaj samoorganizovanja i održivog načina življenja na lokalnom nivou – onako kako su njeni preci to činili. Zato roman implicira i povratak starijim načinima uređenja porodice i rodnih uloga, iako naratorka tvrdi da su prevaziđeni i pokušava da osmisli drugačije modele putem misaonog eksperimenta. Nažalost, autorka je propustila priliku da svoju junakinju zaista stavi u neki netradicionalni rodni ili porodični kalup, dozvolivši joj da luta Islandom sa svojom monogamnom, heteroseksualnom muškarčinom.

OddnyEir 1200x1200

Autorka je svesna kako ekstremna desnica može da zloupotrebi njene ideje, naime, u delu se ograđuje od neonacista koji podržavaju njen rad na progonu stranih investitora. Zato se u jednom poglavlju govori kako se treba čuvati zamki ekstremizma. Svi njeni politički i ideološki stavovi izneti su u formi monologa i zato nisu toliko efektni kao što bi bili da je naratorka došla u konkretan sukob sa svojim protivnicima, u bilo kakvoj formi dijaloga. Zbog toga delo ponekad poprima ukus suvoparnog pamfleta ili suviše ličnog dnevnika, što je šteta, jer tako autorka nije iskoristila sve mogućnosti koje su joj se otvorile prilikom pisanja fiktivnog književnog dela. Međutim, napisavši i objavivši ovu knjigu kao svoj politički manifest, autorka odlazi jedan korak dalje od svoje naratorke, budući da na ovaj način poziva na dijalog sa neistomišljenicima, koga u knjizi nema. „Prostore“, naravno, možemo da čitamo i kao dokumentarno delo, ali onda možemo da se zapitamo čemu služe njegovi mnogi lirski elementi, od kojih je najupečatljiviji dnevnički zapis o poseti rezidenciji engleskog pesnika i njegove sestre, prilikom koje se naratorka prepušta meditaciji i analizi sopstvenog odnosa sa bratom. Ipak, iskorakom iz okvira žanra, autorka je učinila svoje delo popularnijim i dostupnijim širem krugu čitalaca, što joj ide u prilog, jer tako istupa iz sveta „književnog“ aktivizma namenjenog obrazovanim čitaocima, i otvara prostor za javnu debatu.

Sve tradicionalne islandske vrednosti – lokalno samoorganizovanje, odgovorno upravljanje resursima, direktna demokratija, vezanost za tradiciju – ne predstavljaju nikakvu novinu. Te vrednosti se u današnje vreme potenciraju kao izlaz iz opšte krize postmodernog sveta, pa je zato i roman koji romantizuje islandsku tradiciju aktuelan i tražen – zato što se, sasvim slučajno, islandske tradicionalne vrednosti poklapaju sa rešenjima o kojima se danas najviše govori. Međutim, pošto naša javnost nije u velikoj meri upoznata sa ovim principima, svakako nam koristi da o njima čitamo i razmislimo o njihovoj primeni u našem kontekstu – naročito zato što geslo „deluj lokalno, misli globalno“ poziva sve ljudske zajednice da konkretnim akcijama preuzmu odgovornost za svoj deo sveta. Biće zanimljivo vratiti se „Prostorima“ za desetak ili više godina i proceniti šta je od vrednosti koje zastupa univerzalno, a šta je svedočanstvo našeg vremena.


P 20180809 203740Sanja Stefanjesko je diplomirala Skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Njen glavni jezik, prema kome gaji najnežnija osećanja, jeste danski. Uvek je spremna da svima (ne)zainteresovanima objašnjava njegove poluvokale i tumači složenice koje se otimaju kontroli. Voli modernu književnost, likovnu umetnost, arheologiju, Hičkokove filmove, kaktuse i (povremene) uspone na oniže planine. U Skandinaviji želi još da vidi Muzej Karen Bliksen, polarnu svetlost, planinarske staze u Ostmarki, Nacionalni park Tingvelir i, naravno, Strindbergov portret koji je visio iznad Ibzenovog radog stola.

Rođena je u Zrenjaninu. Trenutno živi u Beogradu, gde volontira u biblioteci skandinavistike.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs