Stavovi o pušenju u Skandinaviji i Srbiji

Piše: Filip Petković

 

I na Severu i u Srbiji postoje zakoni koji regulišu upotrebu cigareta na javnim mestima, nebitno da li se radi o klasičnim ili elektronskim. Ipak, čini se da Skandinavci sa mnogo više pažnje pristupaju ovom pitanju. U Srbiji veliki broj lokala još uvek dozvoljava pušenje, dok je takvih lokala u Skandinaviji mnogo manje.

 

Burnu reakciju izazvao je novi zakon, koji je na snazi od 01. jula 2019. godine, a kojim su Šveđani zabranili korišćenje svih cigareta i na otvorenim javnim mestima. Već nam je poznato da se upotreba nikotina u zatvorenom javnom prostoru strogo kažnjava godinama unazad. Od relativno skoro ista pravila važe i za otvorene delove restorana, na igralištima, na peronima autobuskih, železničih i metro stanica. Osim što pokušavaju da smanje broj pušača, oni teže ka tome da pušenje bude u potpunosti zabranjeno u narednih 5 godina. 

 

smokingban1 1024x901 441x388

 

Podaci o tome kada omladina počinje da konzumira nikotin u Skandinaviji jesu možda iznenađujući u odnosu na naš prosek - očekivali bismo da je ta razlika veća. Prema istraživanjima, u Srbiji najviše ljudi počinje da puši sa 14 godina, dok je u Skandinaviji prosek 15. Međutim, ono za šta su se Skandinavci izborili jeste da kasnije stopa pušača bude manja nego u Srbiji. Konkretno, Švedska može da se „pohvali” sa samo 10% pušača u zemlji što je dobar učinak, dok se u Srbiji čak 38% vodi pod kategoriju pušač. U ove statistike su uračunati samo aktivni pušači.

 

Sa druge strane, Švedska je jedina zemlje članica Evropske Unije u kojoj je dozvoljeno prodavanje i korišćenje snusa, koji se stoga koristi u velikim količinama. Snus sadrži nikotin i može se koristiti kao zamena za cigaretu. Kesica snusa se stavlja ispod gornje usne i za sve ostale osim za samog korisnika potpuno je neprimetna, nije štetna po okolinu i može se koristiti gde god i kad god poželite. Mnogi se odluču za ovu varijantu. Zakoni o pušenju za korisnike snusa potpuno su nevažeći. Iz svega ovoga proizilazi pitanje da li i njih treba svrstati u aktivne pušače? Dakle, u Švedskoj postoji mnogo prikrivenih pušača. I dok država aktivno radi na uklanjanju duvanskog dima, pitanjem snusa skoro da se i ne bave. 

 

FHR ill royking snus no

 

Interesantno je ispratiti razvoj ovog pitanja i u drugim skandinavskim zemljama. Na primer, tokom 2018. godine u Danskoj se vodila javna debata o tome na koje se sve načine može uticati da se broj pušača u zemlji smanji. Strategija koja se u svetu pokazala kao najefikasnija jeste povećanje cena cigareta što su danski političari odbili. Ministar finansija Karsten Lauricen izjavio je da ova metoda neće pomoći jer će mladi svakako kupovati cigarete, a često će ih i donositi iz drugih zemljama gde su one jeftinije i na taj način će kršiti zakone. Drugi su ipak smatrali da on nije u pravu, međutim to nije promenilo njegovo mišljenje. U međuvremenu se broj pušača u Danskoj kod mladih (16-25 godina) povećao sa 13 na 15%. Dodatno, političke stranke jake leve orijentacije u Danskoj smatraju da će povećanje cena cigareta imati naročito loše posledice po društveno ugrožene grupe, koje će onda više novca trošiti na cigarete, negoli na kupovinu zdrave hrane.

 

Stavovi o pušenju (“za” ili protiv”) tako postaju poprište političkih i ideoloških borbi. Na sve ovo utiču i ostali faktori poput cene cigareta, svest o zdravom životu, kao i uticaji iz drugih sfera interesovanja. Iz svega ovoga proizilaze brojna pitanja za dalju diskusiju, a često dolazi do sukoba mišljenja pušača, sa jedne strane, i nepušača i protivnika nikotina sa druge strane. Svakako, jedno je sigurno. Svako donosi sopstvenu odluku kojoj će se strani pridružiti!

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs