Velikani norveške književnosti - Tarjej Vesos i Jens Bjernebue

Cover NOR Landscape 02 1

 

Autori Tarjej Vesos i Jens Bjernebue ključan su deo kulturnog i književnog kanona Norveške. Obojica se ubrajaju u moderne klasike norveške književnosti pedesetih i šezdesetih. Iako se uzimaju za nacionalno blago Norveške, ovi književnici su do skora bili malo poznati našoj čitalačkoj publici, koja je morala da čeka više od pola veka kako bi se upoznala sa Vesosovim remek-delima Ptice i Ledeni dvorac (prevod Ratke Krsmanović Isailović), kao i maestralnom Bjernebueovom trilogijom Istorija bestijalnosti, koju čine romani Trenutak slobode (prevod Ratke Krsmanović Isailović), Barutana i Tišina (oba naslova u prevodu Radoša Kosovića). Prevodi ovih klasika u izdanju Derete predstavljaju veliki i značajan poduhvat za stvaranje jedne celovitije slike norveškog kulturnog pejzaža.

Na književnoj večeri posvećenoj ovim književnicima i njihovim delima 06. februara od 18:30 govoriće:

Aleksandar Šurbatović, urednik izdanja i književni kritičar

Miroljub Stojanović, filmski i književni teoretičar i kritičar

Radoš Kosović, prevodilac

Razgovor moderira: Ružica Radulović, Skandinavski kutak

O autorima:

Tarjej Vesos (1897-1970) jedan je od najznačajnijih književnika norveške i nordijske književnosti druge polovine 20. veka. Pisao je poeziju i prozu, ali je svojim inovacijama u formi, kao i alegorijskim pristupom, bitno doprineo modernizaciji romana. Ovo je i glavno obeležje romana Ptice i Ledeni dvorac, u kojima se javlja sinteza lirskih i epskih elemenata.

vesos

Vesos je kao romanopisac debitovao 1923. godine, ali je svoj pravi proboj doživeo 1934. godine delom Det store spelet. Izolacija i usamljenost, glavni junak koji ostaje nezaštićen i sam pod teretom teških egzistencijalnih uslova, centralni su elementi Vesosovog stvaralaštva. Ipak, u Pticama, glavni junak, nema želju za društvenom integracijom. Ovde Vesos izlaže suprotstavljenost dva horizonta razumevanja, koji ne mogu da se premoste, i koji nepovratno završavaju izolacijom i smrću onoga koji se ne nalazi unutar okvira racionalne, praktično orijentisane seoske zajednice. Roman govori o Matisu Tupanu, čoveku skromne inteligencije. Međutim, Matis poznaje jezik prirode i ptica. Osnovno pitanje romana tiče se Matisovog identiteta – da li je on pesnik ili tupan? Ptice u sebi spajaju ono realistično i simbolično na maestralan način.

U Ledenom dvorcu, autor u punoj meri pokazuje svoju majstorstvo: pripovedanje koje je jednostavno, a tako privlačno, stvara poseban lirsko-simbolični tekst, podjednako asocijativan i neuhvatljiv. Glavni likovi su deca, jedanaestogodišnje Sis i Un, a simbol iz naslova, ledeni dvorac, uspostavlja se u zimskom okruženju romana kao fizički i psihički entitet, prelepa, očaravajuća, ali i smrtonosna ledena palata.

Jens Bjernebue (1920–1976), vizionar i anarhista, jedan je od najznačajnijih norveških posleratnih autora. Pisao je poeziju, prozu, drame, eseje, a u njegovom opusu centralno mesto zauzima Istorija bestijalnosti, trilogija koju čine romani Trenutak slobode, Barutana i Tišina.

jens

 

Bjernebue je u Norveškoj ostao upamćen i kao predstavnik kulturnog radikalizma – politika ne može biti sve, kultura ima važniju i produktivniju ulogu. Neumoljivi kritičar zapadne civilizacije uopšte, u svojim delima opisivao je izopačenost ljudskog duha, stravične posledice masovnog krvoprolića iz prošlog veka i odgovornosti činjenja i nečinjenja, nasilje države nad nemoćnim pojedincem, medicinske eksperimente u nacističkim logorima, nedostatke norveškog obrazovnog sistema...

Bjernebuov radikalni period počinje debatom o zatvoru i poklapa se sa periodom kada piše za novine Dagbladet i Orientering (1959-1960). Tokom služenja kazne zbog vožnje u pijanom stanju, do Bjernebua će stići priče o drugim zatvorenicima, koje će ga motivisati da napiše seriju članaka o zatvorskom sistemu Norveške. Opisi prinudnog rada za alkoholičare, kazne za mlade delikvente i priča o zatvoreniku koji je tokom odsluženja kazne izvršio samoubistvo privući će pažnju javnosti i započeti strastvenu diskusiju. U ovom periodu napisaće i roman Uten en tråd (1966), koga će norveške vlasti proglasiti pornografskim, pa kasnije i zabraniti. Nakon ovog događaja, Bjernebue se nesumnjivo pozicionira na levoj strani norveške politike, ostvaruje saradnju sa izdavačkom kućom Pax, komentariše kulturni program Radničke partije (Arbeiderpartiet). Autsajder, jeretik, „protivnik režima“, kako ga nazivaju vodeći kulturni kritičari tog doba u Norveškoj, sva ova vrednosna obeležja postaće izvor i motivacija za Bjernebuovo političko angažovanje. Obračunava se sa norveškim državnim aparatom, svima onima koje je doživljavao kao vladare, autoritete i „čuvare“. Njegova sposobnost da stvori kontroverzu, da otelotvori svoj polemički talenat bila je njegova velika snaga, te je za kratko vreme postao centralna figura u norveškoj javnoj debati. Naročito su njegova zalaganja za reforme u oblasti norveškog zakonodavstva i zatvorskog sistema bila značajna.

Ubrzo nakon suđenja povodom Uten en tråd, Bjernebue, najoštriji kritičar Norveške i norveškog društva, pada u depresiju i alkoholizam i izvršava samoubistvo 1967. godine, kada je imao 55 godina.

***

"The Great Norwegian Landscape" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs