Vikinzi – razotkrivanje mitova

 Piše: Sofija Ranković

 

Prema istraživanjima, prva stvar koja velikom broju ljudi padne na pamet kada je reč o Skandinaviji jesu Vikinzi. Možda je baš zbog toga kanadsko-irska istorijska drama, The Vikings i stekla toliku slavu kod nas i globalno. Iako se serija može pohvaliti verodostojnim kostimima, šminkom, bitkama, ona je, ipak, uglavnom zasnovana na fiktivnim likovima i događajima, preuzetih iz nordijskih saga, u kojima se, ponekad, potkrade i neka greška. Zato smo izvukli deset najprepoznatljivih i najzabavnijih elemenata serije, ali koji nisu u potpunosti precizna istorijska rekonstrukcija Vikinga.

Za početak, treba odgonetnuti ko su bili Vikinzi.

Tokom ranog srednjeg veka germanski narodi su formirali nova kraljevstva u ostacima Zapadnog rimskog carstva, a stvoreni su i različiti pokreti usmereni ka pokrštavanju paganske Evrope. Ovaj period je poznat i kao Vikinško doba, nazvan po nordijskim ratnicima, trgovcima i gusarima koji su u ovom periodu pljačkali obale, ostavljajući za sobom veliku štetu. Ipak, Vikinzi nisu bili toliko „loši“ kao što se često predstavlja.

vikings s4 finale

Prizor iz završnice četvrte sezone serije Vikinzi (izvor: www.google.org)

 

Počnimo od dva poznata brata – Ragnara i Roloa.

Oni najverovatnije nisu bili braća, niti su se ikada upoznali. Nije potvrđeno ni da je Ragnar ikada postojao, već se smatra da je njegov lik deo legende. Sa druge strane, Rolo jeste prava istorijska ličnost. On je, baš kao i u seriji, osvajao zapadni deo Francuske, da bi zatim sklopio dogovor sa francuskim kraljem Karlom III, čime je postao vladar Normandije (sever Francuske). I danas se u gradu Ruanu može videti Rolov spomenik.

800px Rollon Falaise Calvados

Spomenik Rolou u francuskom gradu Ruanu (izvor: www.wikipedia.org)

 Ragnar i Velika Britanija

Ono što je takođe pogrešno predstavljeno jeste to da Vikinzi nisu znali za Zapad i da su upravo oni otkrili britanska ostrva. Trgovina između Engleske i Skandinavije je bila razvijena i pre Vikinškog doba, a Ragnar, uprkos tome što su Vikinzi bili jako dobri pomorci, nije pronašao britanska ostrva.

Floki i Atelstan

Atelstan ne postoji u vikinškim sagama – on je izmišljen lik, baš kao i, na primer, Sigi. Postoji teorija da je inspirisan pravim likom – monahom pod imenom Alcuín.

Floki nije stvaran, ali je takođe inspirisan likom iz legendi – Gavranom Flokijem, koji je otkrio Island. Nazvan je Gavranom zbog toga što je sa sobom vodio tri gavrana koja su mu, prema legendi, pomogla da dođe do kopna. Gavranovi Hugin i Munin su Odinove ptice, pa se može napraviti paralela sa tim da je Floki ovaj izbor napravio baš kako bi prizvao božansku pomoć. U kasnom 9. veku, kada je Floki otpočeo putovanje u nepoznato, bilo je puno razloga za beg. U to vreme su Vikinzi započeli rat sa Irskom, pošli u pohod na Pariz i okupirali Englesku. Postali su ozloglašeno kraljevstvo u Evropi, a tadašnje stanovništvo doživljavalo je velike pobede, ali i velike patnje. Island nije bio samo zemlja planina i reka, već i glečera i aktivnih vulkana, pa, ako uzmemo u obzir to da se u nordijskoj mitologiji verovalo da je svet nastao na mestu gde se spajaju led i vatra, možemo zaključiti da su Floki i njegovi saputnici bili prilično zadovoljni onime što su pronašli.

the timelines are messed up too 1566243225

Flokijev lik u seriji tumači švedski glumac Gustaf Skarsgård (izvor: www.google.org)

 Grad Kategat

Grad u kojem se odvija radnja u seriji je izmišljen. Ono što, pak, nije izmišljeno jeste to da postoji moreuz Kategat, koji, preko moreuza Skagerak, spaja Baltičko i Severno more.

Tačno je da nisu nosili rogove na šlemovima, ali da li su uopšte nosili šlemove?

Za odbranu su koristili štitove, verižnjače, kacige, oklope. Iako je pronađena samo jedna verižnjača i jedna kaciga u jednoj grobnici, to ne znači da se one nisu koristile, već može da znači da se ratnici nisu sahranjivali sa oružjem i opremom. Mačevi su bili najbitniji deo oružja, imali su skoro metar dužine, a štitovi su bili veliki i okrugli, ofarbani jarkim bojama, baš kao što je prikazano i u seriji. Štitili su ratnika od brade do kolena.

no viking horned helmets but no helmets at all 1566243225

(izvor: www.grunge.com)

 „Krvavi orao“


Ova stravična metoda se sprovodila tako što bi Vikinzi skidali kožu sa leđa žrtve, lomili joj rebra i izvlačili ih zajedno sa plućima, koja se stavljaju tako da izgledaju kao da su krila. Žrtva se tako ostavljala da umre. Priča se da su čak ranu polivali morskom vodom, kako bi naneli još jaču bol. Ipak, smatra se da ovaj brutalni ritual mučenja, koji je nekoliko puta prikazan u seriji, kao takav, nije postojao ili da je preuveličan na osnovu legendi i saga.

Blood Eagle Vikings

Prikaz "krvavog orla" u seriji (izvor: www.sludgefeed.com)

 Ljudska žrtva

Ovo nije bilo ništa neobično za srednji vek s obzirom na to da je poznato da se ovo dešavalo u mnogim kulturama, a ne samo u nordijskoj – Rimljani su prinosili ljudske žrtve, posebno u Koloseumu.

Bili su prljavi divljaci

Lična higijena je bila na visokom nivou. Neki arheolozi čak tvrde da su Danci bili „prečisti“ – svakodnevno su prali kosu i menjali odeće. Nalazišta otkrivaju veliki broj predmeta za ličnu higijenu kao što su češljevi, pribor za čišćenje noktiju, pincete i čačkalice. Imali su zdrave zube kao posledica ishrane u kojoj nije bilo mnogo šećera, pa ni mnogo karijesa, i prilično dug prosečan životni vek.

Žene su se borile uz muškarce

Ovo je tačna činjenica, s obzirom na to da je pronađen grob koji je pripadao ratniku, a zatim je potvrđeno da se radi o ženi. Žene ovog perioda se opisuju kao dosta nezavisne, one su upravljale imanjem kada bi muž otputovao. U sagama su predstavljene kao opasne ratnice koje pozivaju na osvetu i koje se bave magijom.

9404

Lagertin lik tumači kanadska glumica, Katheryn Winnick (izvor: www.ancient.eu)

 Valkire i berserkeri

Valkire nisu bile smrtni ljudi, već ženski duhovi koji posreduju između Odina i mrtvih ratnika koje odvode u Valhalu. Berserkeri su ratnici koji u bitku ulaze u transu. Smatralo se da su u direktnoj vezi sa Odinom i da ne osećaju bol, a u švedskom jeziku se čak i danas može čuti izraz: gå bärsärkagång (pobesneti).

 

Svakako, serija se može pohvaliti verodostojnim predstavama ljudi i događaja iz tog vremena, a s obzirom na to da nije ni zamišljena kao dokumentarna istorijska rekonstrukcija, autorima je dozvoljeno da se slobodno koriste elementima iz istorije stvarajući novi narativ.

Nadamo se da vas je ova lista činjenica o Vikinzima zabavila i naučila nečemu novom. Radujemo se vašim utiscima.

Do sledeće epizode!

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs