Skandinavsko medijsko društvo: jednakost, sloboda, konsenzus, raznovrsnost

Piše: Ružica Radulović

 

Skandinavske zemlje predstavljaju poseban kulturni i geografski entitet. Istovremeno, to su društva koja se odlikuju relativno malim klasnim i rodnim razlikama, kao i razlikama u prihodima stanovništva. Takođe, ona dele isti politički, društveni i ekonomski sistem, koji zajedno može da se nazove skandinavskim modelom posebnog tipa sistema socijalne pravde ili nordijskim modelom. U pitanju je sistem države blagostanja ili socijalne pravde (welfare state system), koji teži ostvarivanju jednakih prava.

Postoji sprega između samog postojanja skandinavskog modela, odnosno modela države blagostanja i odgovarajućeg medijskog sistema, poznatiji još kao Media Welfare State. Takav model počiva na četiri principa, a to su: jednakost prilikom pružanja usluga, urednička sloboda, kulturna politika za medije, biranje rešenja unutar kulturne politika, koja su opšteprihvaćena i dugoročna, a zasnovana na mišljenju javnih i privatnih aktera. Drugim rečima, isti ovi principi mogu da se detektuju i drugim sferama (političkim, socio-ekonomskim,…) života u skandinavskim zemljama.


Prvi stub medijske države socijalne pravde predstavljaju univerzalno dostupni komunikacijski sistemi. Ovaj ideal potiče još iz 19. veka, kada su po prvi put, obrazovni i komunikacijski servisi ustanovljeni kao javni u svim skandinavskim zemljama. Ovo je ključan momenat u stvaranju osnove za dalje razvijanje demokratije i takvih obrazaca medijske potrošnje, koji podrazumevaju jednakost. Skandinavske zemlje su naročito prednjačile u istoriji povodom pitanja koja se tiču jednakog pristupa obrazovanju i pismenosti, što će isto važiti i prilikom organizovanja prvih poštanskih i telekomunikacijskih sistema.

telegraph 1 1244x1000

Telefon i telegraf (izvor: www.me-en.kaspersky.com)


Institucionalizovana urednička sloboda, mada kao odlika nije specifična samo za skandinavska društva, korelativno je izraženija na ovim prostorima nego drugde u svetu. Uostalom, skandinavske zemlje se nalaze među prvim društvima koja su institucionalizovala slobodu štampe. Primera radi, Švedska je prva u svetu koja je ustanovila odredbu o slobodi govora još 1766. godine.

sloboda stampe 0

Tryckfrihetsförordningen, švedska uredba o slobodi govora iz 1766. godine (izvor: www.sweden.se)

 

Mere kulturne politike, kao trećeg stuba ovog modela, podrazumevaju da pozitivno utiču na formiranje medijskog sadržaja. Cilj takvih mera odnosi se na modifikovanje uticaja tržišnih snaga, kako bi se uspostavila ravnoteža u odnosu na jako delovanje standardizovane, tj. globalne masovne kulture. Kulturna politika, čije su mere usmerene i na medije, razvijena je u međuratnom periodu i to za potrebe javnog servisa, kao aktera u emancipaciji i izgradnji nacije. Isti ideali obuhvatili su i televiziju tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka, a krajem veka određeni komercijalni distributeri bili su u obavezi da obezbede kulturni i informativni sadržaj, kao i onaj usmeren ka manjinama, da bi zauzvrat dobili finansijsku i distribucionu podršku.

DR HF Regionalstudios Beitrag

Radijski studio (izvor: www.google.org)


Subvencije za štampu, koje su uvedene tokom pedesetih godina, očito su rezultat kulturne politike. Država je, dakle, sa namerom intervenisala po pitanju strukture slobodnog tržišta, kako bi se očuvala raznovrsnost perspektiva i iskustava, koja se štampa na regionalnom i lokalnom nivou. Mere kulturne politike ne ograničavaju se samo na ove medije, već se primenjuju i na film i knjige, kao i u određenoj meri na nove medije, kao što je slučaj sa norveškom shemom podrške za kompjuterske igre.


Opšteprihvaćeno i pragmatično kreiranje politike, deo je šire odlike skandinavskog modela, zasnovanog na kompromisima, koji se postižu između različitih ugovornih strana. Drugim rečima, većinu vlada u skandinavskim zemljama sačinjavaju koalicije, što je naročito slučaj sa današnjom Danskom. Ipak, saradnja ne podrazumeva uvek da su privatne kompanije preterano ograničene u svojim aktivnostima ili da se interesi države i industrije uvek poklapaju. S obzirom da su skandinavske zemlje uvek imale relativno otvorene ekonomije, one su uspevale da iskoriste prilike koje nudi globalno tržište, dok su istovremeno, pozivajući se na svoje politike, bile u prilici da zaštite domaće medije od pritisaka tržišta i globalizacije. U pitanju je demokratsko-korporativni model koga odlikuju relativno velika čitalačka publika, prilično visok domet javnog radija i televizije, profesionalna i konkurentna produkcija vesti, i konačno, regulisani tržišni uslovi zasnovani na političkim kompromisima.


Četiri osnovne vrednosti koje spajaju ove zemlje pod jedan isti skandinavski model, odnosno ista medijska društva socijalne pravde, jesu: tendencija ka stvaranju vitalnih komunikacijskih usluga, na način koji ih postavlja kao opšte javno dobro; niz mera koje se koriste kako bi se institucionalizovala sloboda od mešanja u uređivačku politiku i svakodnevnom samoupravljanju medija; mere kulturne politike koje dolaze u obliku različitih podrški i pomoći medijima, sa namerom da se obezbedi visoka raznovrsnost i kvalitet sadržaja; tendencija ka stvaranju kompromisa, pa se tako uspostavlja saradnja između različitih aktera.

1555614131 9205

Svetski indeks slobode štampe iz 2019. godine (www.google.org)

 


Jednakost pristupa je jedna od istaknutih odlika skandinavskih država, što je obeležilo i razvoj skandinavskih medija. Odredbe koje formiraju zajedno sistem socijalne pravde, tokom istorije ovih zemalja, a i nadalje, kreirane su kao univerzalne, visoko kvalitetne usluge za sve građane društva, bez obzira na njihovu socijalnu, ekonomsku, rodnu i drugu pripadnost. Dodatno, sama zamisao socio-demokratske kulture vezuje se za princip slobode informisanja, sa opštim pristupom informacijama i sredstvima komunikacije, što zauzvrat predstavlja osnovu za razvijanje demokratije.


Mediji su viđeni kao osnovna sredstva podrške razvoju demokratske i kulturne participacije, uz dodatak mera kulturne politike koje teže ostvarivanju i održavanju visokog nivoa kvaliteta i raznovrsnosti programa. Naročito u slučaju Švedske, subvencije za štampu za svoj cilj imaju da obezbede visok stepen diverziteta stanovišta i pogleda, kroz nacionalnu, regionalnu i lokalnu štampu, što pokazuje da su ove mere i dalje značajni vidovi medijske regulacije. Javni radiodifuzni servisi zadržavaju liberalni regulatorni okvir, dok nastavljaju da promovišu nacionalnu kulturu, kao i kvalitet i raznovrsnost u proizvodnji.

main qimg ec9b2c13797c35891a0e9ad96beeff29

Stubovi medijske demokratije, autor: Margulies (izvor: www.google.org)

 

Takođe, jasno je da je medijsko zakonodavstvo u Skandinaviji orijentisano ka tome da stvori osnovu za što ravnopravniju potrošnju medijskog sadržaja, kako bi se razlike između društvenih, uzrasnih i drugih grupa po ovom pitanju što više smanjile. Isto važi i za raznolikost sadržaja. Dalje, načinima na koje je javni servisi ulažu u nove medije i tako proširuju obime svojih aktivnosti, potvrđuje težnju ka obezbeđivanju što veće raznovrsnosti. Tako je štampa videla mogućnost u onlajn novinarstvu, kako bi ostala konkurentna. Možemo reći da novi kanali za informisanje i dalju distribuciju vesti povećavaju i upotpunjuju postojeću proizvodnju.


Skandinavski region odvajaju se od ostalih zemalja i po ovom nizu indikatora, koji se tiču socio-političke sfere života: stepena sreće, poverenja u društvene institucije, slobode govora i izražavanja, uticaja informacionih i komunikacionih tehnologija. Mada se kotiraju vrlo visoko po svom indeksu slobode štampe, nisu zanemarljive ni pozicije drugih zemalja zapadne Evrope, kao što su Holandija ili Švajcarska, ili dalje Finske i Islanda. Međutim, ono što nam daje pravo da potvrdimo specifično jedinstvo skandinavskog regiona, jeste činjenica da dele niz ključnih osobina osobina među sobom, zbog kojih se sa pravom i dosledno godinama kotiraju visoko na svetskim listama najboljih zemalja za život. Pa i kada govorimo o regionalnim medijskim i komunikacijskim strukturama, skandinavske zemlje sačinjavaju poseban entitet.

***

Izvori:


Duelund, P. et al. (2012). Cultural Policies and Trends in Europe. Country Profile: Denmark. Council of Europe/ERICarts.
Mangset, P. & Kleppe, B. (2016). Cultural Policies and Trends in Europe. Country Profile: Norway. Council of Europe/ERICarts.
Syvertsen, T. et al. (2014). The Media Welfare State: Nordic Media in the Digital Era. Ann Arbor: University of Michigan Press.
Wadbring, I. & Ohlsson, J. (2019). Sweden – Media Landscape. Mestreech: European Journalism Centre (EJC).
Willig, I. & Blach-Ørsten, M. (2016). Media Pluralism Monitor 2016 – Monitoring Risks for Media Pluralism in the EU and Beyond. Country report: Denmark. Florence: Centre for Media Pluralism and Media Freedom.
Østbye, H. (2019). Norway – Media Landscape. Mestreech: European Journalism Centre (EJC).

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs