Heda Gabler: demon ili tragični junak?

Piše: Ružica Radulović

 

Za početak, naslov drame nije Heda Tesman, kako je njeno udato ime, već Heda Gabler, njeno devojačko ime. Heda se ne oseća kao deo nove porodice kojoj po braku pripada i takvo njeno izolovanje od novog život, njena oholost i gordost mogu se objasniti njenim poreklom. Kao kćerka generala Gablera, ona potiče iz drugačije društvene sredine, nego što je Tesman. Ona je sasvim moguće i iz više društvene klase. Zato se kroz dramu više puta o ovom braku govori sa dozom neverice i iznenađenja.

Osim njenog porekla, može se nešto naslutiti i o njenom vaspitanju u kući generala Gablera. O tome nam govore detalji kao što su njena fascinacija pištoljima i razgovor između tetka Jule i Berte, njihove služavke. Heda se bavi stvarima koje su za to doba bile usko ograničene za svet muškaraca, i koje nisu bile smatrane ženstvenim. Možda je to i zaostavština iz doma generala Gablera, u kome nije stigla da se pripremi za „tipično“ ženske obaveze – brak i majčinstvo. 

Rosamund Pike in Hedda Ga 001

Rozamund Pajk (Rosamund Pike) kao Heda Gabler (Theatre Royal, Bath, 2010)

izvor: www.theguardian.com

 

Drama se sastoji iz četiri čina, a već u prvom činu saznajemo da Heda nije zadovoljna svojim životom i brakom. Iz njenog hladnog ophođenja prema Tesmanu, svom mužu, saznajemo da taj brak najverovatnije nije sklopljen iz ljubavi. Istovremeno, Tesmanu se iznenada kao prepreka postavlja Ejlert Lovborg, koji se, nakon što je vodio buran, gotovo boemski život, ponovo posvećuje svom radu i doživljava uspeh. Ejlert je između ostalog i deo Hedine prošlosti, deo njenog života u kući generala Gablera. Vest o njegovom povratku u Kristijaniju donosi gospođa Elvsted, i tetka Jule, a sudija Brak saopštava da ovaj povratak može da predstavlja realnu opasnost po Tesmana. Uloga ovih likova je da radnju polako pokrenu ka zapletu, možda tome naročito doprinosi lik gospođe Elvsted, jer čini se da, kroz njenu priču o njenom odnosu sa Ejlertom, Heda postaje ljubomorna, koju izražava kroz svoj sarkazam. Studenti skandinavistike će prepoznati, da u skladu sa kompozicijom drame, prvom činu bi odgovarala funkcija ekspozicije. Zaplet obuhvata drugi i treći čin, kada Heda svoje planove polako sprovodi u delo – namera da vrati pređašnjeg Ejlerta, uništavanje zajedničkog Ejlertovog i Teinog rada, njihovog „deteta“... Rasplet dolazi u četvrtom činu, nakon što se saznaje o Ejlertovoj smrti. Tada Hedini planovi propadaju, prevashodno zbog ucene sudije Braka, a ideja o lepoj i uviženoj smrti nestaje.

 

Hedda2650

Kejt Blanšet (Cate Blanchett) u ulozi Hede Gabler (The Sydney Theatre Company, 2006)

izvor: www.nytimes.com

 

Kao i Nora u Lutkinoj kući, tako i Heda biva izbačena iz dešavanja iz spoljašnjeg sveta i ograničena na prostor kuće. Isto kao i Nora, i Heda pokušava da se oslobodi ovakvih okvira i okova i pronađe sebe, jer i ona je samoj sebi stranac, ali svaka od njih to čini na drugi način. Bitna razlika između Nore i Hede je u tome što Nora ipak odlučuje da napusti muža i porodicu, da bi pronašla samu sebe. Čak i gospođa Elvsted napušta svog muža kako bi pronašla Ejlerta. Za razliku od njih, Heda se smrtno plaši skandala, koji bi mogao da nastane iz takvog čina. Ona se boji posledica koje bi mogle da je odvoje od komfora na koji je navikla. To može da objasni njen brak sa Tesmanom – on je taj koji je mogao da joj pruži materijalnu sigurnost i ispuni njene želje za luksuzom i aktivnim društvenim životom. Heda se, zapravo, uvek nalazi rastrgnuta između žudnje za slobodom i nezavisnošću, ali i društvenih standarda. Ipak, njena želja za samopotvrđivanjem i da bude ona sama, nezaustavljivo vodi ka raspadanju i propasti njene ličnosti, jer ne može da pronađe u sebi ništa pozitivno. Dakle, samu sebe određuje na negativan način i time uništava sve ono što ne može da prihvati (a neumitno je), a to je, složićemo se, labilna osnova, na kojoj bi mogla da zasniva svoju nezavisnost i slobodu. Tako se više puta kroz dramu aludira na to da je ona trudna, ali ona večito pred drugima odbija tu pomisao i negira je.


Istovremeno, pokušavajući da se oslobodi, ona krši moralne zakone. Heda se vodi sopstvenim unutrašnjim moralnim zakonom, koji je drugačiji od onoga kako ostali likovi u drami shvataju moral i moralnost. Ona svojom unutrašnjom logikom, koja je samo njoj jasna, zastrašuje druge, ali njome uspeva da nadjača ono konvencionalno u sebi. Ona ume da se igra sa ljudima koji joj podlegnu i njena moć nad njima neće joj se učiniti onoliko velikom sve do onog trenutka kada oni njoj za ljubav odlaze u sopstvenu propast.

poster

Poster za dramu Heda Gabler (u glavnoj ulozi Nataša Ninković), u Narodnom pozorištu u Beogradu (r. Snežana Trišić, 2011)

izvor: www.narodnopozoriste.rs

 

Hedi nedostaje toplina, i taj nedostatak je najprimetniji u njenom ophođenju prema onima za koje smatra da su slabi. Ona posmatra većinu ljudi koji je okružuju sa visine i sa prezrenjem, pa je lako steći utisak da ona nikoga ne može zavoleti, međutim trag emocija u njoj se pojavljuje onog trenutka kada se opet sreće sa Ejlertom. Ostaje nedorečeno da li je u njihovom prijateljstvu ikada bilo ljubavi. Heda je možda i volela Ejlerta, ali čini se kao da on za nju nije bio deo stvarnosti već njene uobrazilje, izmaštanog ideala o junaku koji je opijen životom, raskošnog i neobuzdanog duha. Tako može da se objasni i njena zamisao o lepoti smrti, tj. lepoti čina oduzimanja sopstvenog života. Heda zapravo ne voli i ne podnosi sve ono što je ružno i vulgarno. Ružna je samrtna postelja starice koja polako umire. Vulgaran je kraj Ejlertovog života. Osim toga, Ejlert joj je nekada služio kao prozor u svet koji joj je bio zabranjen, sa svojim iskustvima i svojim znanjem. Međutim, kad on pokuša da njihov odnos učini ozbiljnijim, ona, možda iz straha od toga da se otvori, ali možda čak i zbog njegove nekonvencionalnosti, odbija ga. Upravo zbog toga je Jergen Tesman, uprkos očiglednoj razlici između njih dvoje, odgovarajući muž za nju, jer on od nje neće tražiti da se ona pred njim emocionalno otvori. Ipak, kod Hede postoji strast za nadmetanjem, umesto erotske strasti, a ona proizilazi iz njene proračunatosti i oštroumnosti.


Ljubav, ili ono što se može smatrati ljubavlju, ovde ima jednu drugačiju dimenziju, s obzirom da je povezana sa stvaralačkim značajem čoveka, a žena u tome igra ulogu stvaralačkog pokretača, iako umetnik i stvaralac na kraju propada sa onom koja ga je nadahnjivala. To je najočiglednije u odnosu između Ejlerta i gospođe Elvsted, ali nalazi se i između Hede i Ejlerta. To se vidi u istom onom trenutku kada Ejlert dolazi kod njih u kuću. Heda svoju ulogu predstavlja kao želju da kontroliše i upravlja tuđom sudbinom i životom, ali ona je svakako prisutna. Zato u ovakvoj ljubavi, kao pokretačkoj snazi, ima jednog demonskog načela, ali bitniji od toga jeste sukob koji se nalazi između muškarca i žene, njihova strasna privlačnost i isto tako strasna borba za slobodom i slobodnim delovanjem.

dianarigg

Dajana Rig (Diana Rigg) u televizijskoj adaptaciji drame, 1981

izvor: www.fanpop.com 


Međutim, dalje bavljenje odnosom između ljubavi i slobode ne može ništa drugo da nam donese. S obzirom da u Hedi, glavnoj junakinji, možemo naći samo nagoveštaje nečega što bi mogla biti ljubav, čini se da je gotovo nemoguće da se ovim dvema kategorijama utvrde neke granice i da se međusobno uporede. Ideja koja je makar u početku delovala ostvarljivo bila je da jedna pored druge – ljubav i sloboda – ne mogu zajedno da opstanu ili da po čoveka mogu da deluju samo kao destruktivna sila. Hedu su ovde ubile konvencije. Goreće nezadovoljstvo u njoj posledica je licemernosti društva i njegovih dvostrukih kriterijuma. Njeno samoubistvo je izraz oslobađanja, koji ako je moguć i ostvarljiv u ovom svetu, onda je moguće i ostvariti delo spontane lepote, a to je upravo ono što daje taj osećaj slobode i nezavisnosti.


Tragična krivica Hede Gabler je njeno rođenje u porodici i sredini koju nije birala. Mogućnost da se razvije kao puno ljudsko biće nije joj od početka data, nametanjem (tradicionalno ženskih) uloga, očekivanja i ponašanja. Zato, Heda Gabler nije "žena demon", već tragični junak.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs