Zadržati trenutak u prolazu

Piše: Sanja Stefanjesko

 

Po prvi put na srpskom jeziku imamo priliku da čitamo islandskog pesnika i prevodioca Girdira Elijasona. Debitovao je na književnoj sceni kao student 1983. godine zbirkom poezije Crno-beli tregeri, a posredstvom prevoda je zastupljen na skandinavskoj sceni od devedesetih godina. Dobitnik je Islandske nagrade za književnost i Nagrade Haldor Laksnes; najveći uspeh je, međutim, postigao zbirkom kratke proze Među drvećem, za koju je dobio Nagradu za književnost Nordijskog saveta 2011. godine.

Gyrdir Eliasson

Autor Girdir Elijason (izvor: www.adressa.no)

 


Zbirka Među drvećem se sastoji od čak 47 kratkih pripovetki, koje su mahom lirskog karaktera i orijentisane na unutrašnji svet svojih junaka. Tek nekolicina pripovedaka ima iznenađujući i šokantan opipljiv preokret – većina se završava emotivnim preobražajem junaka. Zahvaljujući kratkoj formi, autor ima slobodu da odabere konkretan detalj iz svakodnevnog života i prikaže njegov značaj u životu običnog čoveka. Takvi detalji su, recimo, sećanje na letnji dan kada je baba istim tonom ponudila uštipke dedi i psu, ili boja haljine, poseta rođaku, šetnja kroz šumu, kupovina fotelje i ključanje vode za čaj. Većina pripovedaka je ispričana u prošlom vremenu, tako da čitalac instinktivno shvata koliki je značaj ispripovedane uspomene, koja najčešće deluje i na pripovedača i na čitaoca putem asocijacija i tona naracije, obojenog emocijama.

 

7b58ef603c95e6c737dee2347d7cb4dc

(izvor: www.pinterest.co.uk)

 


Budući da je zbirka prvi put objavljena 2009. godine, u nekolicini pripovedaka primećujemo autorov komentar na finansijsku krizu iz 2008. godine, koja je ostavila veliki trag u životu Islanđana, pa i u islandskoj književnosti. Za razliku od knjige Prostori Odni Ejr, o kojoj smo već pisali, Među drvećem nije proza otvoreno angažovanog karaktera, nego teži da oslika unutrašnje pejzaže pogođene neočekivanim ekonomskim obrtom i njegovim posledicama, razočaranjem u konzumerizam i potragom za autentičnim i slobodnim načinom življenja.


Elijasonovi junaci nisu ni po čemu specifični, tako da ovu zbirku možemo da čitamo i kao autorov presek života u tipično islandskom kontekstu, bilo da su u pitanju usamljene farme, sela ili grad. Junaci ovih pripovetki su ili odrasli u najboljim godinama ili deca, što prikazuje autorov pokušaj da ilustruje kontinuitet u razvoju čovekove ličnosti, pokazujući da se momenti iz detinjstva, naizgled naivni, dugo pamte i ostavljaju posledice tokom čitavog života, naročito ako su usmereni protiv individualizma deteta i njegove potrebe da odoleva pritiscima prethodnih generacija.


Spone koje povezuju ovako veliki skup pripovetki u jedinstvenu zbirku nisu samo emotivni ton i islandski kontekst, nego i tendencija ka upotrebi fantastičnih, čak i horor elemenata. Izlazeći iz okvira svakodnevnog i očekivanog, Elijason ubedljivije dočarava dileme i doživljaje svojih likova, ukazujući čitaocu da se unutrašnji svet ličnosti ne može racionalno urediti i razumeti oslanjajući se isključivo na razum. To je naročito upečatljivo u pripovetkama čiji su junaci deca (Ruka na prozoru, Voda za čaj), gde autor pokazuje da i detinjstvo, koje smatramo nevinim i bezbrižnim dobom, ima svoje bauke.

 

Korice DRV


Pripovetke povezuje i ponavljanje određenih motiva, poput knjiga, muzike, putovanja, selidbe, ptica, drveća i lišća, cigareta, smrti. Simboličko značenje motiva varira na načine koji unose dinamiku u zbirku i omogućavaju različite načine čitanja sličnih tekstova. Na primer, u velikom broju pripovedaka, cigareta se može tumačiti kao simbol sitnog zadovoljstva, utehe i osećaja sigurnosti u stanju uznemirenosti, ali u pripoveci Dugo putovanje, gde junakov brat gine na pauzi za cigaretu, njeno značenje se drastično menja. Knjige, takođe, u većini slučajeva, predstavljaju simbol sigurnosti i bogatstva unutrašnjeg sveta, ali u pripovetkama Rane i Vračanje one dobijaju mračan ton i predstavljaju inicijatora zlonamernih postupaka.


Elijason je poznat u svojoj domovini i širom Skandinavije po istančanom osećaju za stil. Budući da prvenstveno piše poeziju, razumljivo je zašto i njegova proza ima taj šmek, ne samo u pogledu kratke forme i pristupa temi, nego i po odabiru i baratanju simbolima, njihovim značenjima i efektima koje ostavljaju na čitaoce. Zato i ne čudi što ga Islanđani smatraju jednim od svojih najznačajnijih savremenih pisaca.


P 20180809 203740Sanja Stefanjesko je diplomirala Skandinavistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Njen glavni jezik, prema kome gaji najnežnija osećanja, jeste danski. Uvek je spremna da svima (ne)zainteresovanima objašnjava njegove poluvokale i tumači složenice koje se otimaju kontroli. Voli modernu književnost, likovnu umetnost, arheologiju, Hičkokove filmove, kaktuse i (povremene) uspone na oniže planine. U Skandinaviji želi još da vidi Muzej Karen Bliksen, polarnu svetlost, planinarske staze u Ostmarki, Nacionalni park Tingvelir i, naravno, Strindbergov portret koji je visio iznad Ibzenovog radog stola.
Rođena je u Zrenjaninu. Trenutno živi u Beogradu, gde volontira u biblioteci skandinavistike.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs