Osvrt na Dan ljudskih prava

 Priredio: Lazar Pejović

 

Lisa 460 x 240 px

 

Dan ljudskih prava obeležava se od 10. decembra 1948. kada je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Deklaraciju o ljudskim pravima. Od 1968. godine, kada je obeležena 20. godišnjica od usvajanja Deklaracije, UN dodeljuju nagradu na polju ljudskih prava. Na svakih pet godina, nagradu dobija šest ljudi, grupa i organizacija koji su napravili pomak u ovom polju. Iako je do sada nagrada dodeljena deset puta, jedini dobitnik iz nordijskih zemalja je Finkinja Lisa Kaupinen (Liisa Kauppinen). 

 

 

Izvor: www.google.org 

 

 

Lisa Kaupinen je aktivistkinja za ljudska prava koja je kao mala izgubila sluh zbog meningitisa. Rođena je u Nurmu (Nurmo) 12. maja 1939. godine. Bila je izvršni direktor Finske asocijacije gluvih, a 1995. postala je i prva žena na čelu Svetske federacije gluvih. Takođe, bavi se i pravima žena, posebno žena sa invaliditetom. Kroz borbu za prava žena, organizovala je međunarodne projekte za gluve u Africi, Aziji, Latinskoj Americi, na Balkanu i u severoistočnoj Rusiji. 

Kaupinen tečno govori finski, švedski, engleski, američki i internacionalni znakovni jezik. Pored nagrade Ujedinjenih nacija, dobitnica je i drugih nagrada kao što je nagrada koju dodeljuje nevladina organizacija Light for the World i Her abilities award. Upravo prilikom dodele potonje nagrade, dala je kratki intervju koji će nam pomoći da razumemo Lisu Kaupinen, ali i to šta zapravo predstavljaju ljudska prava i borba za njih. 

Kako izgleda Vaša vizija inkluzivnog društva?

Za mene, inkluzivno društvo je jedna od najlepših ideja koje postoje i verujem da treba svi zajedno da radimo na ostvarivanju ove ideje. Ona predstavlja ideal u kom bi svi imali iste mogućnosti — da žive, učestvuju, primaju pomoć i budu u kontaktu sa drugima i to je ono što je čini prelepom. Voljeno i prihvaćeno dete, kao što bi i trebalo da bude, mora biti srž inkluzivnog društva. Jedino tako je jednakost zagarantovana. Da bismo pružili deci uslove za odrastanje, sticanje samopouzdanja i usvajanje znanja potrebnih za jednako društvo, potrebno je rešiti prepreke u komunikaciji i osigurati svima pravo na informisanje i obrazovanje. Želim i da ukažem na ljude sa invaliditetom. Tek kada se oni uključe u donošenje odluka i učestovanje u svim sferama društva kao lideri, eksperti i građani, možemo da ujednačimo ovu nejednakost. Ovo bi pomoglo i celom društvu, jer verujem da ljudi sa invaliditetom mogu mnogo da ponude i da se njihovi talenti ne koriste u potpunosti, nije im data prava šansa. 

Sa kojim preprekama ste se susreli u životu i kako ste ih prevazišli?


Najteža prepreka sa kojom sam se suočila je stav ljudi prema problemu sa kojim se suočavaju osobe sa invaliditetom. Bilo mi je veoma teško da shvatim zašto ljudi tako uporno odbacuju upotrebu znakovnog jezika. Znakovni jezik i tumačenje znakovnog jezika omogućili su mi da radim kao izvršni direktor Finske asocijacije gluvih, kao i da budem predsednik Svetske federacije gluvih. U karijeri sarađivala sam sa zvaničnicima, državnim službenicima, donosiocima odluka i, između ostalog, ljudima sa invaliditetom. Zašto ovo ne bi bilo društveno prihvatljivo? Pod tim mislim, pre svega, na situaciju sa gluvom decom. Bile su mi potrebne godine da bi znakovni jezik bio prepoznat na međunarodnom nivou u CRPD (Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom). Ovo uključuje veliki broj pregovora i konsultacija sa predstavnicima vlasti i saradnju među pokretima za prava ljudi sa invaliditetom, ali je to na kraju dalo dobre rezultate. Najbolji način da se promeni ponašanje je da se "uđe u kožu" onog drugog, da se shvati kako se on/-a oseća ili kakva iskustva ima. Jedino na taj način i kroz razgovor, mi možemo stvarno da razumemo jedni druge i pronađemo zajednički jezik. Nadam se da će CRPD smanjiti, a možda i zaustaviti diskriminaciju sa kojim se susreću gluvi ljudi. Gluvi ljudi su samo primer. Znam da se drugi ljudi sa invaliditetom susreću sa drugačijim preprekama, ali naš zajednički cilj je da obrišemo te prepreke i promenimo stavove ljudi prema čitavom problemu.