Kalevala – susret paganskog i hrišćanskog

 

Piše: Lazar Pejović

 

kalevala 460 240px

 

Elijas Lenrot – čovek koji je Kalevali dao dušu

 

Kalevala je epsko pesničko delo iz 19. veka koje je sastavio Elijas Lenrot (Elias Lönnrot, 1802-1884) iz karelskog i finskog usmenog folklora i mitologije. Ona se smatra nacionalnim epom Karelije i Finske i jedno je od najznačajnijih dela finske književnosti. Kalevala je bila ključna za razvoj finskog nacionalnog identiteta. Prva verzija Kalevale, nazvana Stara Kalevala, objavljena je 1835. godine, dok je danas poznatija verzija objavljena 1849. godine i sastoji se od 22.795 stihova, podeljenih u pedeset narodnih priča. Dan Kalevale se u Finskoj slavi 28. februara, kako bi se poklopio sa prvom verzijom Kalevale Elijasa Lenrota iz 1835. Po drugom zvaničnom nazivu, dan je poznat kao Dan finske kulture.

Pre 18. veka poezija Kalevale bila je uobičajena širom Finske i Karelije, ali je u 18. veku počela da nestaje u Finskoj, prvo na zapadnu zemlje, jer je evropska rimovana poezija postala sve češća. Finska narodna poezija je prvi put zapisana u 17. veku, a sakupljali su je hobisti i naučnici tokom narednih vekova. Uprkos tome, većina finske poezije ostala je samo u usmenoj tradiciji. U 19. veku prikupljanje je postalo obimnije, sistematičnije i organizovanije. 

O ličnom doprinosu Elijasa Lenrota Kalevali zna se vrlo malo. Naučnici do danas još uvek raspravljaju o tome koliko je Kalevala prava narodna poezija, a koliko Lenrotovo sopstveno delo. Tokom sastavljanja poznato je da je spajao pesme i likove, izostavljao stihove koji se ne uklapaju i stvarao svoje stihove da bi smisaono povezao pojedine odlomke u opšti tok ovog narodnog speva.

 

Radnja, likovi  i motivi u Kalevali

 

Sampo je ključni element. On je opisan kao sredstvo ili stvar kojom se ostvaruje veliko bogatstvo i uspeh. Ipak, do danas nije precizno utvrđeno o čemu se radi. Jedno od tumačenja je da je to mašina koja pravi zlato.

Kalevala Sampo ilustracijaEp počinje stvaranjem zemlje, a prvi čovek je Veinameinen (Väinämöinen) i on prenosi drveće i plodnost u neplodni svet. Njega je stvorila boginja Ilmatar. Veinameinen je centralni lik Kalevale. Njegove pesme i muzika imaju magijsku snagu, pa se može porediti sa Orfejem. On stalno putuje u potrazi za pesmama, kao što je pesma o gradnji čamca, koju nalazi u stomaku kopnenog diva. Takođe, traga i za nevestom, ali je nikada ne pronalazi. Veinameinen svira kantele, finski žičani instrument koji liči na citru.

Veinaimanen svira kantele

Do petog pevanja, Veinameinen se nadmeće u pesmama sa Jukahainenom (Joukahainen), koji gubi duel. Pošto je poražen, cena koju treba da plati je život, ali on obećava ruku svoje sestre Aino Veinameinenu. Ipak, ona se ubrzo nakon toga utopila u moru. 

Veinameinen kreće u Pohjolu da zaprosi devojku Severa, kćerku boginje Louhi, ali nakon novog napada Jukahainena, on pluta morem, sve dok ga ne spasi orao Severa. Veinameinen sklapa dogovor sa Louhi, gospodaricom severa, da ga spase ako kovač Ilmarinen stvori Sampo. Na kraju ostaje bez neveste. Louhi će biti kriva za mnoge nesreće koje će se desiti junacima Kalevale. Ona ima mnogo kćerki koje će junaci pokušati da zavedu.

Od 11. do 15. pevanja, priča prati Leminkeinena, zgodnog, arogantnog mladića. Nakon neuspele ljubavi, i on polazi na sever u potrazi za devojkom. Da bi osvojio njenu ruku, on mora da preskoči teške zadatke koje mu daje Louhi. U toku borbe sa labudom, čuvarem podzemlja, on umire i životinja ga kida na komade. Kada je njegova majka saznala za smrt, ona odlazi, spaja delove i ponovo ga oživljava. 

Nakon ovoga, Veinameinen, prvi čovek, kreće u potragu za pesmom o pravljenju čamca kako bi stigao u Pohjolu. Na tom putu njega proguta div, ali uspeva da pobegne i napravi čamac. Kada je to saznao, kovač Ilmarinen odlazi na sever da bi se udvarao devojci. Ona njega bira za svog supruga. Ipak, da bi je osvojio, mora da prođe teške zadatke. On to uspeva uz njenu pomoć i nakon toga dolazi do svadbe na kojoj su svi srećni.

Leminkeinen je ljut što nije pozvan na venčanje i odmah kreće u Pohjolu. On pobeđuje Sariola, gospodara Severa, što je naljutilo Louhi koja šalje vojsku na njega. Kada se vratio sa Sarija, ostrva utočišta, saznaje da mu je kuća spaljena do temelja. On tada obećava majci da će napraviti veću i lepšu kuću.

Od 31. do 36. pevanja govori se o Kulervu, dečaku čiji stric Untamo ubija njegovog oca i sve njegove ljude. Nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da i njega ubije, Untamo prodaje Kulerva kao roba Ilmarinenu. Pošto ga je njegova žena mučila, Kulervo uspeva da je prevari, tako da je pojedu vukovi i medvedi. Nakon toga on beži sa imanja, ali usput zavodi devojku za koju u tom trenutku nije znao da mu je sestra. On odlazi da se osveti stricu, a ona shvata da su brat i sestra i ubija se. Kulervo je uspeo u svojoj osvetničkoj misiji, ali kada se vratio na svoju zapuštenu farmu, ubija se zbog žaljenja na mestu gde je zaveo sestru. 

Ilmarinen tuguje zbog gubitka supruge i pokušava da je napravi od zlata i srebra, ali je na kraju odbacuje. Odlazi u Pohjulu i kidnapuje njenu najmlađu sestru, međutim ona ga toliko vređa da on peva čini i pretvara u pticu. Kada se vratio u Kalevalu, on priča Veinameinenu kakvo bogatstvo je zatekao u Pohjuli zahvaljujući Sampu.

Veinameinen, Ilmarinen i Leminkeinen odlaze na sever sa željom da povrate Sampo. Louhi ne želi da im ga preda i šalje vojsku na njih, međutim Veinameinen ih uspavljuje pesmom. Nakon toga se Louhi pretvara u pticu i bori sa njima. U toj borbi Sampo biva uništen. 

Besna zbog ovoga, Louhi šalje narodu Kalevale bolest i medveda da im pojede svu stoku. Takođe, ona krije Sunce, Mesec i vatru od njih. Veinameinen leči narod i primorava je da vrati Sunce i Mesec, a sa Ilmarinenom vraća vatru. 

U poslednjem, 50. pevanju, devica Marjata zatrudni nakon što je pojela brusnicu. Ona rađa sina, ali Veinameinen naređuje da ga ubiju. U tom trenutku dečak progovara i zamera mu na lošoj presudi. Dete tada postaje kralj Karelije, dok Veinameinen otplovljava, ostavljajući narodu u zaostavštinu pesme i svoje kantele.

Uticaj Kalevale u svakodnevnom životu i poslovanju u Finskoj je opipljiv. Imena i lokacije povezana sa Kalevalom usvojena su kao nazivi kompanija i brendova, pa čak i kao nazivi mesta. Recimo, Kalevala je uticala na imena okruga, gradova, ulica, banaka i raznih firmi. Takođe, u SAD mala zajednica koju su osnovali finski iseljenici početkom 20. veka zove se Kaleva.

 

Uticaj Kalevale na slikarstvo, muziku, film

 

Kalevala je uticala i na umetnost. Mnogi slikari su bili pod njenim uticajem, a jedan od najznačajnijih je Akseli Galen-Kalela koji je koristio ove motive na mnogim slikama. Uticaj u književnosti se najbolje vidi kroz brojku od preko šezdeset jezika na koje je Kalevala prevedena, a takođe su rađene i razne adaptacije kao što su strip i grafička novela. 

 

Ilustracija Kalevale Akselija Galena Kalele

Akseli Galen-Kalela, ilustracija Kalevale

 

Najznačajniji muzički predstavnik na kog je uticala Kalevala svakako je Jan Sibelius. Ipak, da uticaj nije veliki samo na stvaraoce u prošlosti, potvrđuje i to što ovo delo utiče i na novije pravce kao što su folk metal i progresivni rok. Svakako, ne sme se zaboraviti ni uticaj na film kroz filmove Sampo (1959) i Jadesoturi (2006), kao i seriju Rauta-aika (1982).

 

Neka od tumačenja Kalevale

 

Kalevala je privukla mnoge naučnike da tumače njen sadržaj u istorijskom kontekstu. Neki delovi epa su percipirani kao drevni sukobi između ranih Finaca i Sami naroda. U ovom kontekstu, zemlja Kalevala bi se mogla shvatiti kao južna Finska, a Pohjola kao Laponija.

Finski političar i lingvista Emil Nestor Setele odbacio je ideju da su junaci Kalevale istorijski po prirodi i sugerisao je da su personifikacije prirodnih fenomena. Pohjolu tumači kao severno nebo, a Sampo kao stub sveta. 

Finski folkloristi Mati Kusi i Perti Antonen navode da je termine poput naroda Kalevale ili plemena Kalevala izmislio Elias Lenrot. Štaviše, oni tvrde da je reč Kalevala veoma retka u tradicionalnoj poeziji i da je isticanjem dualizma (Kalevala protiv Pohjole) Lenrot stvorio potrebnu tenziju zbog čega je Kalevala postala uspešni nacionalni ep tog vremena.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs