H.K. Andersen – dokaz da bajke nisu samo za decu

 Piše: Lazar Pejović

 20220402 161459 0000

Hans Kristijan Andersen, poznati danski književnik i pisac bajki, rođen je na današnji dan 1805. godine u Odenseu. Bio je jedinac oca obućara i majke pralje. Andersonov otac, kao i sam Hans, smatrali su za sebe da su rođaci plemića, jer je baka sa očeve strane pričala da je njihova porodica pripadala višoj srednjoj klasi. Takođe, postoji i teorija da je Hans bio sin kralja Kristijana VIII, ali ta tvrdnja je osporavana. 

 

article topimage standard HC Andersen

Izvor: den store danske

 

Sa četrnaest godina odlazi u Kopenhagen u nadi da će zarađivati za život kao glumac. U ovoj umetnosti se nije proslavio, jer je bio loš. Ipak, kako je bio šarmantan, uspeo je da pridobije simpatije bogatih ljudi, pre svih Jonasa Kolina, direktora Danskog kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji mu je bio mecena i mnogo mu pomagao. 

 

Gimnaziju je završio 1828. godine, kada upisuje i univerzitet. Godinu dana kasnije piše svoje prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, koje nije imalo uspeha, ali mu omogućuje da putuje, što je imalo veliki uticaj na njegovu karijeru. Tokom odlaska u Britaniju, bio je gost Čarlsa Dikensa, ali mu se Hans nije dopao, jer je bio feminizirani, sitničav i hipohondar. 

 

c6a755447b05864d90af42e4edcfe40d.resized1280

Izvor: www.google.rs 

 

Kada se govori o njegovoj ličnosti, trebalo bi spomenuti i visok stepen ansioznosti. Naime, imao je toliki strah da bi mogao da izgori u požaru, da je sa sobom nosio konopac koji je planirao da iskoristi za beg iz te situacije.

 

Andersenov roman „Improvizator“ iz 1835. bio je dobro prihvaćen, kao i naredna dela „O.T.“ i „Samo gusar“. Ipak. Švedska enciklopedija ga je oštro kritikovala, zato što je „previše cmizdrav“ i da je pod prevelikim uticajem narodnih bajki i nemačkog romantičara Hofmana. Ipak, iako se u njegovim delima javljaju motivi iz narodnih bajki, on ih je proširivao opisima i lišavao surovosti, na pravi romantičarski način. 

 

Zbog siromaštva u kom je rođen, ceo život se borio protiv velikih klasnih razlika, pa se autobiografski elementi mogu videti i u njegovim delima kada se poistovećuje sa odbačenim i nesretnim osobama. 

 

Nikad se nije ženio, ali su ga žene interesovale. Paustovski u ruskom predgovoru Andersenovih bajki navodi da je njegova velika i neuzvraćena ljubav bila Jeni Lind, švedska operska pevačica, koja je volela njegove bajke, ali ne i samog pisca. U nekim od bajki se pojavljuje motiv neuzvraćene ljubavi, kao što je na primer „Slavuj“ (Jeni je u narodu bila poznata i kao Slavuj Švedske). Moraju se spomenuti i navodi o njegovoj homoseksualnosti. Ipak, iz njegovih dnevnika i pisama može se zaključiti da je postojala ambivalencija, ali je pogrešno smatrati da je imao odnose sa muškarcima, jer je to bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama. Nakon njegove smrti, otvara se diskusija njegove seksualnosti, pa je krajem 20. veka bilo najrasprostranjenije mišljenje da je biseksualac. 

 

Who was Jenny Lind d66b401

Jeni Lind, Slavuj Švedske (izvor: www.google.rs)

 

Andersen je 1837. objavio svoj prvi tom „Bajki“, koji je kompletiran pričama kao što su „Princeza na zrnu graška“, „Palčica“, „Mala Sirena“ i  „Carevo novo odelo“. Na samom početku, njegova dela nisu bila najbolje prihvaćena, delom i zbog problema sa prevođenjem, ali od 1845. Andersen počinje da doživljava veliki uspeh. Razlog za to su bili prevodi njegovih bajki, ali i drugi tom „Predivne priče za decu“. Za ovim su usledila još dva toma koja su naišla na sjajne reakcije, „Knjiga danskih priča“ i „Danske bajke i legende“.

 

standard compressed HC Andersen

Ilustracija Vilhelma Pedersena za Snežnu kraljicu (izvor: den store danske)

 

Dečiji psiholog Bruno Betelhajm, smatrao je da su Andersenove bajke više namenjene odraslima nego deci. On „Snežnu kraljicu“ jedino smatra bajkom za decu, dok su „Devojčica sa šibicama“ i „Mala sirena“ anti-bajke, jer imaju tragične krajeve koji se nadopunjuju idejom da je smrt izbavljenje od muka koje donosi život.

 

Pored pisanja, Andersen je veoma voleo da putuje. Jednom je izjavio „Putovati je živeti“. Logičan spoj njegove dve ljubavi, putovanja i pisanja, doveo ga je do putopisa. Najznačajnija dela ovog žanra su mu „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831“, „U Švedskoj“, „Peskov bazar“, „U Španiji“, i „Poseta Portugalu 1866. godine“. Njegovi putopisi su spoj dokumentarnog i opisnog, ali sadrže i njegova filozofska razmatranja (npr. o besmrtnosti), dok „U Švedskoj“ piše čak i bajke.

 

Andersen je bio plodan stvaralac, sa preko 3300 radova.  Pisao je i objavljivao bajke sve do 1872. godine, a one su kasnije prevedene na više od 120 jezika, čime su postale deo kulturnog nasleđa i kolektivne svesti. Većina onoga što je napisao, zasnovano je na Andersenovoj mašti i životnom iskustvu. Za sebe je rekao da je većina onoga što je napisao odraz njega samog, kao i da je svaki lik iz njegovog života. Zanimljivo je da je Andersen pored uobičajenih životinja, uveo u bajke i druge, kao što su puževi, miševi, labudovi i patke. On je oživljavao i igračke, figure, kipove, portrete, ogledala i mnoge druge svakodnevne predmete.

 

goblin mirror

Goblinovo ogledalo (izvor: www.google.rs)

 

Pisac koji je povezivao fantaziju i realnost, bajke i život, poeziju i priču, preminuo je 4. avgusta 1875. godine u Kopenhagenu. Najznačajniji muzeji koji nose Andersenovo ime su svakako Muzej Hansa Kristijana Andersena u njegovom rodnom Odenseu i muzej u Solvangu u Kaliforniji, gradu koji su osnovali Danci. Oni su posvećeni njegovom liku i delu i sadrže razne predmete i modele koji su povezani sa piscem. Takođe, u njima se nalaze izdanja njegovih knjiga, kao i ilustrovana izdanja. 

 

Andersen je bio i inspiracija za filmske umetnike, pa je između ostalih snimljen i „The Swedish Nightingale“ (1941) o njegovom odnosu sa Jeni Lind, kao i film-mjuzikl „Hans Christian Andersen“ (1952), koji je inspirisan njegovim životom. Crtani filmovi i filmovi snimljeni po njegovim bajkama su mnogobrojni, a samo neki od njih su „Ružno pače“, Snežna kraljica“, „Palčica“, „Mala Sirena“.

 

Pored rodnog Odensea, statua podignutih njemu u čast ima u Kopenhagenu, Bratislavi, Sidneju, a verovatno najsimpatičnija je u Njujorku u Sentral parku, gde je pored njega prikazano Ružno pače. Njegovo ime nose i nagrade za knjige za decu, a 2. aprila, na dan kada je rođen, proslavlja se Međunarodni dan knjiga za decu.  

 

e61181b3c9d4dab35830521d0966538c

Izvor: www.google.rs 

 

Priču o ovako bitnoj osobi, ne samo za društvo, već i za svakog malog čoveka koji odrasta uz njegove bajke, najbolje je zaključiti Andersenovim rečima –  „Čitav svet je pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima“.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs