Pet sjajnih žena iz nordijskih zemalja

U cilju obeležavanja 8. marta (Međunarodnog dana žena) realizovali smo fejsbuk kampanju u kojoj smo predstavili pet sjajnih žena iz nordijskih zemalja koje su u velikoj meri doprinele borbi za ženska prava.

VigdisVIGDIS FINBOGADOTIR (r.1930) ISLAND

Vigdis Finbogadotir je bila prva ženska predsednica Islanda, a i u Evropi. Sa predsednič službom od šesnaest godina (1980-1996), ona se može pohvaliti i najdužim stažom među ženskim državnim vođama na svetu. 
Godine 1972. usvojila je ćerku, čime je postala prva neudata žena na Islandu kojoj je dozvoljeno da usvoji dete. Uprkos tome što je bila samohrana majka, kandidovala se za predsednicu i pobedila tri muška protivkandidata. Reizabrana je tri puta pre nego što se povukla 1996. 

Tokom svoje predsedničke službe, postala je ekološka aktivistkinja i borila se za islandski jezik i kulturu, radeći kao kulturni ambasador i promovišući zemlju. Dospela je na naslovne stranice medija širom sveta kada je bila domaćica ključnog sastanka američkog predsednika Ronalda Regana i sovjetskog vođe Mihaila Gorbačova 1986, dok je Hladni rat još uvek trajao – dva najmoćnija muškarca na svetu sastala su se pod upravom predsednice jedne od najmanjih nacija na svetu.

Njen moto je bio „Nikad ne izneveri žene“ i posebno je radila na promovisanju obrazovanja devojčica. Doduše, istakla je da je izabrana za predsednicu ne kao žena, već kao ljudsko biće, i da je predsednica muškaraca isto koliko i žena.

Godine 1996. postala je osnivačica Saveta ženskih svetskih državnih vođa na Fakultetu političkin nauka Džon F. Kenedi, Univerziteta Harvard, a 1998. postavljena je za predsednicu Svetske komisije za etiku naučnog znanja i tehnologije (COMEST) UNESCO-a.
Danas radi za UNESCO kao ambasador dobre volje.


AstridASTRID LINDGREN (1907-2002) ŠVEDSKA

Astrid Lindgren je jedna od najpopularnijih najprevođenijih autorki dečje književnosti na svetu. Trenutno je na 18. mestu na listi najprevođenijih pisaca i prodala je preko 144 miliona knjiga širom sveta. 

Iako se Astrid nikada nije definisala kao feministkinja, zapravo je bila borkinja za prava žena i rodnu ravnopravnost. Još kao devojčica, Astrid je šokiralastanovnike svog rodnog gradića time što se šišala na kratko i oblačila kao muškarac, i nikada tokom života je nije bilo strah da kaže svoje mišljenje i da ide svojim putem.

Knjige Astrid Lindgren su zaista pune jakih, samouverenih ženskih likova koje su na svoju ruku. Kada je 1945. objavljena Pipi Duga Čarapa, odmah je postigla uspeh – ali je pokrenula ogromnu debatu o tome kako je Pipi opasna, a roditelji u nastavnici su se brinuli za opadanje morala koje bi ova knjiga mogla da izazove.

Pipi je objavljena u vreme kada je za devojčice važilo da treba da se tiho igraju sa lutkama, nose savršeno ispeglane haljine i da uvek budu poslušne i lepo vaspitane.

Pipi krši konvencionalne ideje o ponašanju devojčica. Umarširala je u svet dečaka i odraslih muškaraca bez pitanja. Bila je puna samopouzdanja i nije samo sedela i čekala princa da dođe i spasi je na belom konju. Zapravo je imala sopstvenog konja, koga je čak mogla da podigne iznad glave, ako bi to poželela. Pipi ohrabruje devojke širom sveta da se zabavljaju, da budu smele i da veruju u sopstvene sposobnosti. Pipi je čak postala simbol mnogih feministkinja širom sveta.

Pored toga što je pisala knjige, Astrid je oblikovala mišljenja i aktivno učestvovala u političkoj debati Švedske. Bila je zagovornik mira i demokratije, i dobro poznata i po svojoj podršci dečjih prava i prava životinja, kao i po protivljenju telesnom kažnjavanju. Njene reči su često igrale ključnu ulogu u debatama i imala je veliki uticaj na Švedsku politiku tokom svog života.

MiinaMINA KANT (1844-1897) FINSKA

Mina Kant je bila finska književnica i aktivistkinja. Bila je prva žena koja je pisala na finskom jeziku (u to vreme je glavnotokovska književnost u Finskoj pisana na švedskom), i smatra se jednom od najbitnijih dramskih autorki Finske.

Bila je vrlo kontroverzna ličnost zbog svoje društvene aktivnosti i radikalnih socijalnih mišljenja. Njena dela se često fokusiraju na siromaštvo, društvene probleme, radničku klasu i ženska prava.

Jedna od najpoznatijih drama Kantove je verovatno “Työmiehen vaimo” (“Radnička žena”) iz 1885. Po prvi put u finskom pozorištu glavna uloga je pripala osobi iz radničke klase. Drama kritikuje mane društva i pravosudnog sistema, naročito po pitanju prava žena da raspolažu sopstvenim novcem. Drama je postala senzacija i pokrenula veliku debatu u Finskoj, a nekoliko godina kasnije donet je i novi zakon koji je ženama dao pravo da raspolažu sopstvenim prihodima.

Kant je bila i prva finska novinarka i napisala je preko 80 članaka i govora, i baš kao i njene drame, njeni članci su bili oštri i kritički, i bavili su se temama kao što su trezvenost, ženska prava, sloboda religije, finski jezik i socijalizam.
Pored pisanja, Kantova je bila i uspešna preduzetnica. Kada joj je suprug umro, odlučila je da se vrati u rodni grad Kuopio i preuzme očevu fabriku zavesa, a pored toga se brinula i o sedmoro dece.

Godine 2007. Mina Kant je dobila sopstveni dan zastave u Finskoj, 19. mart, čime je postala prva žena sa sopstvenim danom zastave u Finskoj. To je takođe i finski dan društvene ravnopravnosti.

 

hanne vibekeHANE-VIBEKE HOLST (r. 1959) DANSKA

Hane-Vibeke Holst je danska autorka bestselera, kao što su „Srećna žena“, „Kraljičina žrtva“ i „Ubistvo kralja“ ( “En lykkelig kvinne”, “Dronningeofret”, “Kongemordet”), a njena dela su prevedena na deset jezika (na žalost ne na engleski ili srpski).

Objavila je prvu knjigu kada je imala samo 21 godinu, i od tada je napisala 18 dela, uključujući romane za mlade, romane za odrasle i debate. Holstova je odrasla u porodici sa tradicionalnim rodnim ulogama, i rano je počela da razmišlja o nepravdi i neravnopravnosti između muškaraca i žena. Ovo je oblikovalo njeno pitanje, i sve njene knjige se, manje više, bave ravnopravnošću. U svim svojim knjigama bavi se pitanjem kako se žene mogu osloboditi i doći do jednakosti sa muškarcima kod kuće, na poslu i u centrima političke moći.

Njeno delo „Ubistvo kralja“ je požnjelo mnogo hvale zbog pokretanja rasprave o nasilju nad ženama i skidanju tabua sa te teme. Holstova je primila mnogo prestižnih nagrada za svoja dela, i važan je glas u javnoj debati, posebno na temu ženskih prava i jednakosti među polovima. 

Kada su je pitali zašto je postala feministkinja, Holstova je odgovorila: „Kako bih mogla biti bilo šta drugo, kao prilično inteligentna žena koja je rođena u patrijarhatu (1959.) i ubrzo shvatila da jedan od polova ima viši status od drugog?“

Njeno angažovanje u oblasti ženskih prava učinilo ju je ambasadorom dobre volje UN, a takođe je i članica odbora guvernera Danskog udruženja za planiranje porodice, kao i danske komisije UNESCO-a.

 

groGRU HARLEM BRUNTLAND (r. 1939.) NORVEŠKA

„Snaga žena je velika sila. Žene ne postaju moćnije samo zato što to želimo, već kroz promene u zakonodavstvu, bolju informisanost i preusmeravanje resursa.“

Bruntlandova je političarka koja je služila tri mandata kao premijerka Norveške tokom 1980-ih i 1990-ih, a kasnije bila direktorka Svetske zdravstvene organizacije (1998. – 2003.). Njen angažman je bio posebno usmeren na javno zdravlje i zaštitu životne sredina, kao i na prava žena. 

Bruntlandova je bila najmlađa i prva ženska premijerka u istoriji Norveške. Tokom svog prvog mandata služila je samo devet meseci (jer je njena stranka izgubila izbore održane kasnije te godine). Vratila se na položaj premijerke 1986.-89. i ponovo 1990.-96, do svog povlačenja.

Bruntlandova kaže: „Tokom ovih godina (dok je služila kao premijerka), naučila sam veoma dobro šta znači biti žena na rukovodećem položaju. Suočavala sam se sa teškoćama usled seksizma i snishodljivosti, i naporima da me ponize i oslabe moj uticaj.“

Bruntlandova je uvek imala najmanje 8 žena u svom kabinetu od 18 članova i, sve u svemu, zaslužna je za poboljšanje obrazovnih i finansijskih mogućnosti žena u Norveškoj.

Godine 1983. postala je član Svetske komisije UN za životnu sredinu i razvoj, koja je 1987. izdala dokument „Naša zajednička budućnost“, takođe poznat i kao „Izveštaj Bruntlandove“, izveštaj koji je uveo ideju „održivog razvoja“ i doveo do prvog Zemaljskog samita. Od 1998. do 2003. služila je kao direktorka Svetske zdravstvene organizacije, a danas je posebni izaslanik za klimatske promene generalnog sekretara UN, Ban Ki Muna.

 

 

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs