NORLA izabrala Sofiju Vuković za prevoditeljku meseca

Prevoditeljka meseca: Sofija Vuković

svpm151

Prevoditeljke i prevodioci igraju ključnu ulogu za prisutnost norveške književnosti u svetu. Njihov rad je od presudnog značaja, i zato je NORLA, kako bi nas upoznala sa ovim zanimanjem, započela sa serijom intervjua Prevoditeljka/prevodilac meseca. Putem njih saznajemo o ljudima koji prevode sa norveškog jezika, kao i njihovom poslu punom izazova, koji norvešku književnost donosi na različite svetske jezike.
Prevoditeljka meseca aprila je Sofija Vuković, koja prevodi sa norveškog na srpski jezik.
Njen najnoviji prevod na srpski jezik je knjiga Mikala Hema Želite li da postanete diktator. Knjiga je privukla značajnu medijsku pažnju prilikom nedavne promocije, u kojoj je sam autor prisustvovao na nekoliko događaja.
Sofija takođe radi pri organizaciji Skandinavski Kutak u Beogradu, koja je, između ostalog, pokrenula projekat pod nazivom Nordijska čitaonica.

Kako ste postali prevoditeljka norveške književnosti na srpski jezik?

Oduvek su me interesovali jezici, a to da sam izabrala baš norveški, bilo je pomalo slučajno. Činilo mi se dosadno da studiram engleski, a iz drugih velikih jezika (francuski, nemački) nisam baš imala veliko predznanje, a nije bilo moguće da se na fakultetu započne sa njihovim učenjem od samog početka. Zainteresovala sam se za nordijsku kulturu, između ostalog zbog raznih knjiga koje sam pročitala i zato što sam čula da je Katedra za skandinavistiku prilično dobra. Delovalo mi je se egzotično i uzbudljivo.
Prevođenje književnih dela je bilo moja strast, ali u početku nije bilo puno posla u ovoj oblasti. Imala sam nekoliko manjih prevodilačkih poslova dok sam još studirala, ali nakon toga su usledili uglavnom prevodi dokumenata u sklopu raznih internacionalnih projekata, između ostalog u saradnji sa norveškom policijom, do 2010. godine, kada je izdavačka kuća Kapros Books ponudila da prevedem prvo jednu knjigu sa švedskog, a nakon toga knjigu Seks i religija od Daga Ejnstejna Endšea. To je bilo prvo veliko delo koje sam prevela, i moj prevod na srpski je takođe bio prvo izdanje ove knjige na nekom stranom jeziku.

Nakon toga je išlo lakše. Kada imate već neke objavljene prevode, dobijate stalno nove ponude. Takođe se bavim i mnogim drugim stvarima, između ostalog sam i profesor norveškog jezika i ovlašćena sudska prevoditeljka, ali su prevodi knjiga i dalje nešto što najviše volim da radim.

Možete li da date primer jednog prevodilačkog zadatka koji je bio naročito težak, ili posebno zabavan?

To je jedan od mojih prvih prevoda, jedna zbirka norveških pesama za decu pod nazivom Dugi, dugi niz (Lang, lang rekke), koju je na srpski prevela grupa prevodilaca sa Univerziteta. Bila je to ujedno moja poslednja godina studija. Teško je prevoditi poeziju, morate upotrebiti maštu i dobro poznavati svoj maternji jezik, a takođe imati i malo pesničkog talenta. Srećom, veoma sam volela dečje pesme kada sam bila mala, tako da sam ovladala ovaj jezik. Takođe smo dosta radili zajedno, timski, i uzajamno se pomagali po pitanju teških rima i stihova. Sve koleginice i kolege su bile veoma domišljate posebno one koje su radile pri Univerzitetu. Na kraju je izdavačka kuća angažovala jednog srpskog pesnika kako bi uredio naše prevode, a ja sam bila ponosna kada sam videla da moji prevodi nisu bili puno izmenjeni.

Vaš najnoviji prevod na srpski je knjiga Želite li da postanete diktator, a pisac Mikal Hem je nedavno boravio u Srbiji povodom promocije i bio je dosta propraćen u štampi tokom svog boravka. Da li možete reći nešto više o promociji?

Mikal i ja smo se upoznali na seminaru posvećenom prevoditeljkama/prevodiocima stručne književnosti, koji je organizovala NORLA u novembru 2012. godine, baš kada je i knjiga izdata. Mnogo mi se dopala, i smatrala sam da može biti veoma interesantna za srpsko tržište. Do tada sam već sarađivala sa izdavačkom kućom Zavet, koja je bila zainteresovana za izdavanje ove knjige.
Od jeseni 2013. godine takođe radim za Skandinavski Kutak, o kome ću reći nešto više kasnije, pa smo mislili da bi bila dobra ideja da pozovemo Mikala ovde u posetu. Mikal i izdavačka kuća su doprineli ovoj zamisli, pa je nije bilo teško sprovesti, a takođe mnogo cenimo i to što smo dobili podršku od organizacije NORLA.

Promocija je bila veoma uspešna, imali smo dve lepe književne večeri, jedno u UK Parobrod, gde se nalazi Skandinavski Kutak, a drugo u Savamala Book Festu, jednom potpuno novom festivalu knjiga u Beogradu. Na obe večeri došlo je puno posetilaca koji su bili prilično aktivni i postavljali su mnogo interesantnih pitanja. Mislim da Mikalova knjiga iznosi mnoge stvari koje se tiču diktature i veoma dobro piše o ozbiljnim stvarima na jedan suptilno ironičan način. Ovdašnja čitalačka publika voli političke satire jer su nam one pomagale u teškim vremenima kada smo ovde takođe bili pod diktaturom. Stoga smatram da je knjiga pobudila veliko interesovanje. Knjiga se takođe lako čita i namenjena je nešto široj publici. Ljudi svih profila ljudi su došli na događaje, a meni se posebno svidelo to što je došlo puno mladih ljudi. Svi zajedno smo u svakom slučaju bili veoma zadovoljni, i Mikal i izdavačka kuća i mi iz Skandinavskog Kutka.

svpm152

Vi, dakle, radite za organizaciju pod nazivom Skandinavski Kutak, koja, između ostalog, vodi projekat Nordijska čitaonica. Možete li da kažete nešto o osnivanju Skandinavskog Kutka i nešto o Vašem poslu?

Skandinavski Kutak je organizacija koja se bavi promovisanjem skandinavskih kulturnih i društvenih vrednosti, sa posebnim fokusom na vrednosti kao što su tolerancija, poštovanje različitosti i ljudskih prava. Organizaciju je osnovala moja koleginica, Milica Nikolić zajedno sa Milenom Banić, advokaticom za ljudska prava, u septembru 2013. godine. i od tada organizujemo razne aktivnosti, kao što su konverzacione radionice, filmske večeri sa propratnim diskusijama i predavanjima. Projekat Nordijska čitaonica započeli smo u septembru. Do sada smo prikupili preko 600 knjiga, na skandinavkim jezicima, kao i na srpskom jeziku. Biblioteka je otvorena 12.12.2014, i ubrzo zatim smo dobili finansijsku podršku od Ambasade Norveške u Beogradu. Knjige mogu koristiti članovi, koji takođe besplatno mogu prisustvovati/učestvovati u svim aktivnostima koje organizujemo: filmskim večerima, predavanjima, diskusijama, književnim večerima, i dr. Naš cilj je da se Kutak razvije u važan kulturni centar, gde će svi zaljubljenici i zaljubljenice u nordijsku kulturu moći da pronađu kulturne ponude koje im odgovaraju.
Nakon što smo dobili finansijsku podršku, značajno je olakšan rad u organizovanju događaja, a sada možemo da pravimo veće stvari, kao npr. promociju Mikalove knjige. Takođe smo organizovali nekoliko velikih događaja u saradnji sa ambasadama, kao što je proslava dana Svete Lucije sa Ambasadom Švedske i Dana Kalevale (dan finske kulture) sa Ambasadom Finske. Prošlog vikenda posetio nas je i norveški džez bend One Trick Pony, koji je održao koncert u UK Parobrod, gde se naša kancelarija nalazi. U planu su nam i mnogi interesantni gosti iz Norveške i drugih skandinavskih zemalja, neki od njih su potvrdili dolazak, ali ne želim puno da otkrivam. Svi koji su zainteresovani za to čime se bavimo, mogu nas pratiti na internet stranici www.skandinavskikutak.org, ili na našoj stranici na Fejsbuku.

Na koji način pronalazite knjige koje prevodite?

Najčešće su izdavačke kuće te koje pronalaze knjige koje žele da izdaju, pa me onda kontaktiraju. Nekad se desi da predložim nešto što bi konkretnom izdavaču delovalo interesantno, a ponekad, ukoliko sam posebno zainteresovana za neku knjigu koju želim da prevedem, kao što je to bila Želite li da postanete diktator, tražim izdavaču kuću koja je za nju zainteresovana. Ove knjige pronalazim pomalo slučajno, kao što sam rekla, Mikalova knjiga je bila predstavljena na seminaru koji je organizovala NORLA, a isto je bilo i sa delom Jergena Gorensa Pipi i Sokrat, koje takođe želim da prevedem. Trenutno sam zaokupljena drugim projektima, ali se nadam da ću pronaći izdavača koji će izdati knjigu. Inače, od prijatelja iz Norveške čujem za dobre knjige, ili drugih koji vole norvešku književnost, od izdavača dobijam kataloge sa sajmova knjiga, a takođe na Internetu ciljano tražim ono što bi bilo meni interesantno. Tu su naravno i preporuke iz NORLA-e, a i neki od norveških izdavača sa kojima sam sarađivala, šalju mi biltene putem mejla.

Da li imate neku posebnu norvešku knjigu, neku koja Vam zauzima posebno mesto u srcu? Ako imate, zašto je posebna za Vas?

Mnogo volim Juna Fosea, posebno drame Neko će doći (Nokon kjem til å komme) i Jesenji san (Draum om hausten). Melanholija koja je prisutna u Foseovim delima me pogađa pravo u srce. Takođe mislim da njegovi komadi mogu biti veoma moćni na sceni ukoliko su glumci dobri. Što se tiče romana, volim Jua Nesbea, potpuno sam se navukla na njegove krimi romane, oni ne samo da su uzbudljivi, već mislim da on stvara originalne likove i govori dosta o norveškom društvu na jedan poseban način koji se meni dopada. Nesbe je panker i buntovnik, i to mi se sviđa. Srpska izdanja je fantastično prevela moja koleginica Jelena Loma. Mislim da je do sada najbolji Crvendać (Rødstrupe). Ako govorimo o stručnoj literaturi, moram spomenuti knjigu Knuta Neruma Norveška književnost – odoka po sećanju (Norsk litteraturhistorie – fritt etter hukommelsen), koja je i urnebesno smešna i veoma poučna za mlade studente norveškog jezika, kao što sam i ja bila kada sam je čitala. Obožavam tu vrstu humora, satiru i ironiju, a Nerum je majstor u toj oblasti. Glasno sam se smejala dok sam je čitala, od početka do kraja.

Prilozi u medjima povodom promocije knjige Mikala Hema:

Politika
Blic
Dnevni akter
Ambasada Norveške u Beogradu
Bookvar
Savamala Book Fest (od oko 04:40)

Kliknite ovde ako želite da pročitate originalni intervju na norveškom jeziku na sajtu NORLA-e

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs