Hipster izveštava iz Beograda

lars einarLars Einar Engström

Od kada sam postao hipster mnogo toga zanimljivog se izdešavalo! (Vidi Ja, hipster, IHM blog) Sve više ulazim u hipstersku kulturu i razumem o čemu se tu radi. Osećam i kako se ja kao čovek razvijam. Kupujem hipstersku literaturu i hipsterske knjige. Hoću da budem u toku, a ne kao nekakva relikvija iz prošlosti. Celog meseca držaću predavanja u Beogradu o diverzitetu na radnom mestu, jednakosti između polova i prednostima „izmešanih“ grupa, na svim nivoima u preduzeću ili organizaciji. O rukovodstvu i saradnji koji su povezani sa kompetencijom i isplativošću. Njih 250 rezervisali su mesto na mom prvom javnom predavanju u Novom Sadu. 250 Srba? Madre mia. Jedno je predavati razbibrižnim ljudima sa Menhetna, ali ovo sada je ozbiljno. Pre samo 15 godina NATO je bacao bombe po zemlji.

Ovog vikenda sam slobodan i planiram da blejim u nekom kul hipsterskom kafiću ili restoranu. Gde se nalazi tako nešto? Nalazim nešto na netu, ali nije skroz jasno šta je šta. Vučem se do Tourist and Information officina. Tu srećem stariju damu (dakle, mojih godina) i na najboljem školskom engleskom pitam je da li zna kuda idu beogradski hipsteri. Ona deluje zabezeknuto i zove Vladimira. Ubrzo dolazi on, tridesetogodišnjak ili tako nešto, i možete li da zamislite, on je hipster! Kakva sreća!

I onda ja kažem: Spasiba, Vladimire, whats up bro! High five!

On deluje još zaprepašćenije, ako je to uopšte moguće i pita me šta želim, a ja mu odgovaram: Bro, Im a hipster like you, where do you guys use to hang?! 

A on me gleda odozgo i kaže: You hipster? Dont think so.

I sad treba da znate da sam na sebi imao novu hipstersku košulju koju sam kupio u jednoj prodavnici polovne odeće, malo ishabanu, ali lepu, tipa radničku košulju, ali onako stilizovanu, tako da šaljem signale da nisam samo jedinstven već i intelektualni radnik (kako god da se to pisalo). Radnik, mada zapravo, pripadnik srednje klase i nikakav radnik. A ispod košulje kojoj su prva tri dugmeta otkopčana nosim dedinu majicu na kratke rukave sa dugmićima i imam više od trideset godina i to je sada moderno. Nosim tamnoplave farmerke i glomazne cipele. Promišljenim izborom odeće jednostavno pokazujem da me ne interesuje kako sam obučen.

Pa, Vladi, kažem: Where do all the cool dudes hang in this city?

Još uvek skeptičan, ipak mi daje nekoliko saveta, Caffe Giardino i Caffe Hunter. Kažem: Allright bro, high five and spatsiba!

Na pravom sam mestu, Caffe Hunter, i gledam okolo. Nema mnogo hipstera ovde. Većinom čiče i strine mojih godina. Možda me Vladimir nije dobro shvatio. Ali, wtf, sad kad sam već tu, poručujem litar Lava. Odličnog je ukusa! Ulazim u priču sa jednim prijatnom momkom Soranom[1] koji izgleda kao da je za doručak pojeo svoju decu, ali deluje prijatno. Nestaje Lava u čaši i svako poručuje još po litar. Pričamo o svemu i svačemu i ja mu kažem da se bavim diverzitetom. To je dobro, kaže Soran, treba da bude raznoliko ali samo među Srbima. Da, kažem ja, ali i kulture i polovi se mogu mešati i... Tito je bio dobar, kaže Soran, da li si voleo Tita? Tito je bio dobar, kažem (deluje mi dobro da se složim posle par litara Lava, a i kad pomislim da nam je Soran poručio svakom još po litar), Tito, nastavljam, on je bio jedan od najboljih, kakav vođa, kakav čovek, privredni život od njega može da uči.

Soran se slaže i kaže da su žene dovoljno dobre i da ne bi trebalo toliko da ih bijemo. Tući žene, kažem, ne, to ne treba raditi. Ovde je to prično normalno i policija nikada ne bi intervenisala da žene prijavljuju nasilje, pa to je privatna stvar. Aha, kažem, ali ipak, ne treba tući žene!

Soran me gleda i kaže: Valjda to zavisi od toga šta su uradile? Ne, pokušavam, i kod mene u Švedskoj ima takvih muškaraca kao što si ti.

Posle čevrte litre počinjemo sa izučavanjem ćiriličnog pisma i njegovih prednosti. I ja shvatam fazon sa 33 slova. Not. I kod pete litre pita me Soran da li sam za girls. Ne, ne. Kažem, ja sam zalutali hipster, idem kući! Napuštam kafanu teturajući se. Ispred stoje dva maldića i pitaju me da li bih kupio koku (ne misle na koka-kolu), ali ja čak i tome kažem ne. Inače, ovde je dobra cena, 1 gram za 40 evra, pa to je tri puta manje nego u Stokholmu, pomislih. Sporim korakom uputio sam se prema stanu i legao da spavam.

Sutra ću ponovo da tražim hipstere. A i javno ću pričati o diverzitetu na radnom mestu i čak i o tome zašto ne treba tući žene.

P. S. Spatsiba ne znači zdravo. A zna i da su svi hipsteri jedinstveni, ne postoji neka hipsterska kultura, prema Vikipediji. Kod pravih hipstera ne postoji high five. Lav je vrsta piva. Ne, ne koristim koku.

________________________________________________________________________

[1] Šveđani teško izgovaraju Z, pa je autor zbog toga ima Zoran pogrešno napisao.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs