Delići norveške bajke: Skladna zemlja paradoksa? - Miloš Belčević

Većina Norvežana se čudi kada im se kaže kako je Norveška egzotična. U nekim norveškim udžbenicima se čak pominje da je Norveška pomalo dosadna. Meni je, posle avanture od 2000km, 5 gradova i nešto više od mesec dana "tamo gore”, u svakom slučaju postalo jasno jedno - Norveška je čudesna zemlja različitosti i svakako će vas iznenaditi.

delici nor bajke01

Nije sve, naravno, ni (norveška) bajka, ali ukoliko dozvolite sebi da upoznate Sever i ovu jedinstvenu zemlju, ukoliko se osmelite i otvoreno zakoračite u drugačije i novo, zaljubićete se... i sigurno doživeti mala i velika čuda! Bez preterivanja. :) Pre nego što počnemo: ne može se svakako u jednom kratkom tekstu opisati nijedna zemlja, a kamo li neka zemlja čiji ste jezik i kulturu studirali i izučavali godinama i koja je, na neki čudan način pomalo deo vas. Ovde mi to nije ni cilj. Želim samo da podelim utiske i neke od priča najlepšeg leta mog života, provedenog u Norveškoj. Zato slede poneki fragmenti koje sam imao prilike da doživim; delovi jedinstvenog pazla koji je Norveška, zemlja ogromna po površini, mala po broju stanovnika, neverovatna po multikulturalnosti, ozloglašena po zimama, topla po ljudskim pravima i bajkovita po prirodi i inovacijama.

Trolovi, polarni medvedi i kreativnost;
Made by tall, blond, hunky guys

delici nor bajke02

Svi ponekad slušamo raznorazne priče o Norveškoj - odmah ću zato da kažem: ne, nema polarnih medveda na ulicama (osim ako niste na Svalbardu). A što se tiče “hladnih Skandinavaca”, uvek tvrdim da su neki od mojih dobrih ili čak najboljih prijatelja upravo Norvežani, da sam u mnogobrojnim situacijama lepše bio prihvaćen u nasumičnom mestu Norveške nego srpskom zavičaju.

Stereotipno govoreći Norvežani i, generalno, Skandinavci, komuniciraju i ponašaju se drugačije, pogotovu drugačije od “balkanskog kulturnog standarda” koji mi većinom uzimamo za reper. Norvežani su često umereni, pristojni i stidljivi, pre nego hladni. Neretko povučeni i otkačeni. Ali jedna od divnih stvari – što se tiče te “otkačenosti” – svi poštuju prava na lični identitet, prava na slobodu izražavanja i, uopšte, ljudske slobode i prava su ključna vrednost norveškog društva.

Već u avionu za Norvešku, ukoliko letite Norwegian-om, imaćete verovatno priliku da se upoznate sa tom kreativnom otkačenošću. Osim što je ovo jedna od najmlađih flota Evrope, avione će krasiti duhoviti i šaljivi natpisi. Bar je tako bilo “u moje vreme”: Fly with me, na uniformama, kao i Made by tall, blond, hunky guys. Kao i poruke poput You will feel better soon - Bag, na, je li, kesama.

Priroda i različitost kao bogatstvo

delici nor bajke03

FOTO: Neko se postarao da bebi ne smeta sunce, Frognerparken u Oslu

Dok sam boravio u Oslu, pre kursa u Bergenu za koji sam dobio stipendiju kao jedan od boljih studenata u generaciji, živeo sam sa domaćinom koga sam upoznao preko couch surfinga. Naselje se nalazilo četrdesetak minuta od centra i pošto je bilo radova na metrou, deo se išlo autobusom. Ti zamenski autobusi su kretali otprilike kada metro stiže, bilo ih je po dva ili tri kako ne bi bilo gužve, i ono za šta sam, u prva dva-tri puta mislio da je sreća, zapravo je norveško planiranje i odgovornost. Tako mi je i postalo jasno zašto je Norvežanima koji dođu u Beograd naš GSP mnogo puta egzotičan doživljaj. Ali isto tako mi je odavno jasno da je svima nama, koji smo se ikada u životu morali voziti pedesetkom, odavno preko glava egzotike.

Po prevozu, inače, plakati o recikliranju na više jezika pored norveškog (arapski, poljski, engleski itd.), pametna kampanja koja govori koliko kilograma bačene hrane koliko metara može da pokrene autobus kojime se vozite. I plakati koji obaveštavaju da u slučaju kašnjenja ili kvarova grad snosi troškove taksija (zamislite tek takvu egzotiku i naučnu fantastiku na ulicama Beograda!).

U Oslu sam prisustvovao i Paradi ponosa. Pomenuću samo da je maltene jedino prisustvo policije bilo par desetina policajaca i policajki - onih koji su učestvovali u povorci. Preko 12500 ljudi, najrazličitijih ljudi, profesora, golfera, rukometaša, lekara, vatrogasaca, mornara, studenata, prijatelja i porodica LGBTIQ osoba, političara, doseljenika, mladih, starih… Nikakva buka, nikakvi incidenti - samo vedar dan i lepo i sigurno okruženje gde se sve različitosti poštuju. Norveška je jedna od zemalja koje imaju najbolji odnos prema i zaštitu ljudskih prava manjinskih grupa.

Na predavanju u pidžami? Norveška iz ugla studenta

delici nor bajke04

Posle Osla sam se zaputio u Bergen, drugi najveći grad Norveške na letnji kurs jezika i kulture. Osim što mi je kurs na univerzitetu u Bergenu bilo jedno od najlepših i najkorisnijih iskustava u životu, imao sam, nanovo, priliku da doživim norvešku jednakost iz prve ruke: profesori i studenti zajedno ručaju i idu na izlete, osim kancelarije za profesore, ne postoje nikakve prostorije koje su rezervisane samo za jedne ili za druge. Nema ni persiranja (koje je u Norveškoj skoro i nestalo, i koristi se još samo za obraćanje kraljevskoj porodici) i na časovima je uredu jesti, piti, pojaviti se u pidžami… rečju sve što čini da se vi osećate udobno, a nikoga ne remeti

Slobodnih aktivnosti ima mnogo – dovoljno je da grupica od 3-4 ljudi preuzme inicijativu i zatraži: pletenje, fotografija, rezbarenje drveta, jahanje, joga… bukvalno je skoro sve moguće. Koordinator kursa je izboksovao karte za koncert benda Muse sa ogromnim popustom jer je poveći deo polaznika kursa izrazio želju da ide na taj koncert. Zvuči blesavo ili neverovatno, ali se čovek još izvinio što nije uspeo za džabe da ih nabavi, ili da pokrije iz budžeta za kurs.

Fokus u obrazovanju inače je na grupnom radu, diskusiji i kritičkom mišljenju. Ako pričamo o drugoj strani medalje, tipična predrasuda za norveške studente je da su lenji, razmaženi i površni, dok je tipična norveška predrasuda za naše studente da smo pasivni, da ne postavljamo pitanja i da smo navikli da samo reprodukujemo. Mislim da ima pomalo istine u oba, iskreno govoreći. Što se tiče tehnikalija: bežični internet na području čitavog fakulteta, projektori u svakoj učionici i savremena sredstva za rad se podrazumevaju.

Delić koji nedostaje… neko od vas?

Za kraj, Norveška je zaista skladna zemlja paradoksa, ma koliko i sama ta izjava zvuči… paradoksalno. To je zemlja gde je bivši premijer voleo da džogira u obližnjem parku ili vozi bicikl na posao; zemlja gde se dosta mladih uništi alkoholom vikendima, ali gde samoorganizovani, obični građani, natteravene - paze na to da se ovi mladi sigurno vrate kući; zemlja gde ste dugo vremena sa nekim na ćao - zdravo, pa vas iznenadi izliv bliskosti (koji se često desi kada Norvežani malo više popiju); zemlja gde je nepristojno pitati nekoga o plati, ali gde se sve plate mogu pronaći na internetu; zemlja gde vi imate utisak da sve teče glatko, a to tako ide jer se zapravo neko vrlo potrudio da sve isplanira i sprovede; zemlja u kojoj se, sa druge strane, dobar deo stanovnika žali na mnogobrojna (po njima često i nepotrebna) pravila i zabrane; te zemlja koja važi za jednu od najnaprednijih demokratija na svetu, a koja zapravo ima kralja.

Ogromna po površini, mala po broju stanovnika, neverovatna po multikulturalnosti, ozloglašena po zimama, topla po ljudskim pravima i bajkovita po prirodi i inovacijama… iskreno verujem da je baš ta, nemoguća Norveška divno mesto koje vas čeka – bilo da se upoznate preko studija, života i rada, seminara, volonterskog kampa, nekog koncerta ili godišnjeg odmora – od srca vam želim da Norvešku sretnete otvorenog uma, i da se zaljubite u nju… samo tako će se i desiti ona mala i velika čuda koja sam pomenuo.

 

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs