Nebo nad Helsingorom - Milka Kovačević

NeboNadHelsingorom1

Početkom februara sam se prijavila za stipendiju na letnjoj školi u Helsingoru, u Danskoj. Zašto baš Helsingor i zašto baš ta škola, a ne neka druga? Najviše zbog iskustva koje je drugarica podelila sa mnom, a koje ja sada delim sa vama. Ovaj letnji kurs danskog jezika, kulture i društva održava se svake godine u julu u ovom predivnom gradiću severno od Kopenhagena. Više informcija o samom programu i načinu na koji se možete prijaviti, možete pronaći na linku http://www.ipc.dk/.

Kako sam norveški učila dve godine, danski mi je izgledao kao preveliki izazov s obzirom na težinu izgovaranja određenih glasova u danskom jeziku. Naravno, izgovor nije nemoguće savladati, ali kada odete tamo prvi put i slušate danski duži vremenski period, to izgleda kao nemoguća misija. Ono što ovaj letnji kurs čini posebnim je to što postoje grupe od početnih, preko srednjih do najviših nivoa i svaka grupa ima maksimalno 10 učenika što doprinosi produktivnosti i bržem učenju. Međutim, u pauzama između predavanja na kojima sam se gušila pokušavajući da izgovorim „chokoladekage“ i onih na kojima sam slušala o danskom sistemu obrazovanja, uspela sam da i ovu skandinavsku zemlju da upoznam malo bolje. U Helsingoru, pored renesansnog zamka Kronborga, sa kojim smo se upoznali kod Hamleta, najviše me je fascinirala glavna biblioteka (Biblioteket kulturværftet) koja se nalazi nadomak mora i ispred koje se nalazi statua „Han“ koja je napravljena kao opozit statui Male Sirene koja se nalazi u Kopenhagenu.

NeboNadHelsingorom2

Sa svih tih kratkih izleta koji su bili organizovani od strane škole, kao najdražu sliku u sećanjima, ponela sam prilikom posete muzeja Rudolfa Tegnera. Rodio se krajem 19. i živeo do sredine 20. veka, a njegove skulpture su dugo bile predmet rasprave u danskim kulturnim krugovima, jer su smatrane kontraverznima. Evo nekoliko njegovih, prema mom mišljenju, najlepših radova.

NeboNadHelsingorom3

NeboNadHelsingorom4

NeboNadHelsingorom5

Poslednjih dana pred povratak u Beograd sam sve češće odlazila do mora, gledala ka Švedskoj i Helsinborgu i uživala u tišini i pogledu koji kao da se nije zaustavljao, već odlazio u nepovrat. Zamišljala sam da li je i kako je Andersen stajao kraj vode i razmišljao o svojim bajkama, kako je odjednom došao na ideju o Maloj Sireni i šta ga je na sve to nagnalo. Kako i sama već dugo pišem, skandinavski vetrovi i tišina mora su i meni samoj bili inspiracija za neke priče sa Severa. Tada sam shvatila, da sam pre dve godine dok sam boravila u Švedskoj, sa Skandinavijom sklopila dogovor o povratku kući, o povratku nazad na Sever. Ne, nisam se tamo rodila, ali kažu da je kuća tamo gde se srce nalazi. A moje nekako pripada tom Severu i tom osećaju koji volim da nazovem „skandinavska sloboda“, tom osećaju kada odem na Sever, sednem kraj mora, uživam u jakim, severnim vetrovima i razmišljam o životu. Možda je do mora, možda do određenih dana, a možda je i do pripadanja. Ipak sam ja o Skandinaviji maštala godinama pre nego što sam je prvi put posetila. Bilo kako bilo, tamo gde je kuća, tamo je i sreća.

Nepročitana knjiga Knuta Hamsuna i sada već zasigurno hladan čaj čekaju da im se vratim, a za sada toliko o Danskoj, njenim vetrovima i prelepim nebom koji je i ovog jesenjeg dana čini predivnom. Do neke sledeće priče sa Severa, nadam se da ćete iskusiti i sami neku od prelepih skandinavskih zemalja i pronaći svoj deo skandinavske slobode.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs