Miloš Tomić: Moja godina u danskoj prestonici - Kratke anegdote srpskog studenta o Danskoj i Dancima (1. deo)

Prošle godine sam imao priliku da godinu dana provedem živeći i studirajući u Danskoj. Kako? Najjednostavniji odgovor: kao stipendista Vlade Kraljevine Danske. Nakon godinu dana provedenih na studijama Roskilde Univerziteta i života u Kopenhagenu, stvorio sam veoma živopisnu slikovnicu u svojoj glavi o čarima ove zemlje: zemlja Vikinga, poznatog danskog peciva, Karlsberga, Lego kockica, Hansa Kristijana Andersena, Serena Kirkegora...

Nakon povratka iz Danske, sumirao sam nekoliko društvenih stereotipa o Danskoj i Dancima koji se najčešće spominju, te odlučio da se osvrnem na njih oslanjajući se na sopstveno iskustvo.

moja godina u danskoj prestonici

Svi Danci pričaju engleski

Tačno. Iako će mnogi za sebe reći da njihov engleski nije savršen, te da se ponekad ustručavaju da se koriste njime misleći da će se osramotiti pred strancima, Danci generalno veoma dobro pričaju engleski. Isti je slučaj bilo da se radi o mladim ljudima ili penzionerima. Boraveći u Kopenhagenu, uverio sam se da je grad u potpunosti okarakterisan kao „international city“. Ukoliko ste turista, inostrani student ili radnik iz inostranstva, nećete imati nikakvih problema prilikom sporazumevanja sa Dancima. Em su svi raspoloženi da vam pomognu ukoliko ih zaustavite na ulici i zatražite pomoć, em su sve važnije relevantnije informacije (za strance) takođe istaknute i na engleskom (informacije o prevozu, studijama, potrazi za poslom, administrativne stvari i slično).

Ukoliko ste pešak u Danskoj, velike su šanse da vas na svakom uglu udari neki biciklista

Zavisi. Pre svega, apsolutna je istina da svi, ali baš svi u Danskoj voze bicikl. Pored svake ceste ćete videti biciklističke staze i veliki broj biciklista. Mnogi govore da u Kopenhagenu postoji više bicikala, nego ljudi. Veoma moguće. Tokom ranih jutarnjih časova, ili tokom poslepodneva, primetićete veliki broj biciklista koji idu, tj. vraćaju se sa posla. Upravo zbog toga, postoji „strah“ da će iza svakog ugla naleteti neki bahati biciklista koji će „pokositi“ pešaka koji je prelazio ulicu. To bi se desilo jedino ukoliko bi pešak prelazio ulicu van pešačkog prelaza. U suprotnom, šanse za to su mizerno minimalne, uzimajući u obzir činjenicu da se Danci izuzetno pridržavaju saobraćajnih propisa (i uopšteno, bilo kakvih pravila).

Svi Danci nose crno

Uglavnom tačno. Istina je zapravo da na ulici možete primetiti veliki broj ljudi koji uglavnom nose tamnije stvari. Ukoliko uđete u bilo koji butik, uvek ćete naići na minimum jedan odeljak ili odevnu kolekciju sa tamnim, sivim ili u potpunosti crnim stvarima. Štaviše, kada sam se vratio u Srbiju i počeo da sređujem svoj ormar, uvideo sam da su 90% stvari koje sam kupio u Danskoj zapravo, gle čuda – crne! I da, na crnu odevnu kombinaciju uglavnom preferiraju bele patike. Danski fazon, očigledno.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs