Miloš Tomić: Moja godina u danskoj prestonici - Kratke anegdote srpskog studenta o Danskoj i Dancima (2. deo)

Danci ostavljaju bicikle nezaključane na ulici

Istina. Na prvi utisak u ovo mi je bilo više nego teško da poverujem, s obzirom na to da grad vri od bicikala, te ukoliko neko ukrade bicikl, izuzetno ga je teško pronaći u gradu sa 1,5 miliona ljudi. Ipak, bez obzira na to, vremenom je razvijen sistem po kome je moguće pronaći bicikl po određenom jedinstvenom kodu koji svaki dvotočkaš ima. Povrh svega, ukoliko Danac odluči da kupi polovan bicikl, najverovatnije će vam tražiti dokaz o kupovini istog, kako bi se uverili da ga niste pazarili po principu „leva ruka, desni džep“.

Danci su najsrećniji narod u svetu

Razlog zašto je ova tvrdnja večito prisutna kao epitet Danaca je činjenica da oni kao narod nemaju visoko zacrtana očekivanja u životu (za razliku od nas). Postavljanje ne toliko visokih životnih ciljeva (koji uglavnom nisu povezani sa materijalnim), otklanja mogući osećaj razočarenja ukoliko se taj cilj ne ostvari. Stoga, ukoliko upitate Danca šta želi u životu, retko ćete čuti od njih: dobar auto, sedmicu na lotou, veliki stan... Zadovoljavaju se malim životnim stvarima, i ispunjenje tih sitnica stvara osećaj zadovoljstva, koji ih, eto, na kraju, čini najsrećnijim od svih nas.

Danci mnogo piju

Da, i to najviše pivo. Danska je zemlja Kalsberga, a pored toga postoje mnogi drugi danski brendovi piva koji su istaknuti na rafovima u svim marketima. Recimo, tokom trajanja Oktoberfesta u Nemačkoj, na javnim mestima u Danskoj, ili čak na univerzitetskim kampusima, postoje događaji inspirisani tom feštom na kojima se služe velike količine piva. Isto tako, veliki broj Danaca konzumira pivo svakodnevno tokom ručka, večere ili nakon posla ili fakultetskih obaveza sedeći u nekom od barova.

Svi ljudi su visoki i plavi

Netačno. Činjenica je da ćete na ulici sresti veliki broj plavokosih i plavookih ljudi, ali ćete isto tako naići i na riđokose, ili osobe nižeg rasta. Svakako ćete primetiti više plavokosih ljudi na ulicama Kopenhagena, nego na ulicama Beograda, ali ne dajte se zavarati da je svaki Danac zapravo prototip skandinavskog visokog plavokosog Vikinga.

Prilikom svake proslave Danci koriste svoju zastavu kao dekorativni aksesoar

Tačno. Da li je to stvar izrazitog patriotizma, visoke nacionalne svesti i ponosa ili nečeg trećeg, istina je da na svakom koraku možete primetiti zastavu Kraljevine Danske. Štaviše, zastava ove zemlje je zapravo najstarija zastava na svetu koja se koristi od perioda oko 1370. godine. Neki kažu čak i ranije. Krst u sredini predstavlja hrišćanstvo, i takav šablon su kasnije preuzele i ostale skandinavske zemlje. Stoga se nemojte začuditi ukoliko odete na nečiji rođendan ili nedeljni ručak kod prijatelja i zateknete salvete, balone ili druge dekorativne dodatke sa motivima danske zastave.

 

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs