Miloš Tomić: Moja godina u danskoj prestonici - Kratke anegdote srpskog studenta o Danskoj i Dancima (3. deo)

Svi Danci su Vikinzi modernog doba.

Ukoliko se pod rečju Viking podrazumevaju hladne, stroge, ozbiljne i namrgođene osobe, totalna neistina. Naprotiv, iz ličnog iskustva, Danci su možda jedan od najljubaznijih naroda u Evropi. Ironijom sudbine, za sebe to nikada neće reći, jer smatraju da nisu toliko ljubazni jedni prema drugima, koliko prema strancima. U svakom slučaju, ukoliko se zateknete u Danskoj, zasigurno nećete naići na ljude obučene u prsluke od ovčije kože, koji nose kape sa rogovima i drže sekire u ruci. Možda čak ni na maskenbalu.

Danci ne podnose Šveđane.

Netačno. Ova tvrdnja je uglavnom potekla iz 19. veka kada su ove dve komšijske zemlje ratovale, i istrajava i dan danas. Danas, ukoliko sretnete Danca i Šveđanina, uglavnom ćete ih čuti kako se šale na račun onog drugog, i te šale uglavnom ocrtavaju neke, ne toliko reprezentativne strane njihovog mentaliteta. Uostalom, sličnu situaciju imamo i mi na našem podneblju kada pričamo viceve koji počinju najčešće sa: „Našli se Srbin, Hrvat i Crnogorac...“

Danci ne znaju ništa o Srbiji.

Istina. Razlog za to je prvenstveno što smo kao zemlja prilično udaljeni i imamo vrlo malo dodirnih tačaka. Nisu upoznati niti sa geografskom lokacijom Srbije, niti sa kulturološkim karakteristikama ili mentalitetom. Broj Danaca koji su upoznati sa našim podnebljem je veoma mali, i radi se uglavnom o ljudima koji su u bliskom kontaktu sa ljudima sa naših prostora koji su emigrirali u Dansku. Jedino što znaju je da smo nekada bili deo Jugoslavije ili da smo pre nekoliko godina pobedili na Pesmi Evrovizije. I da, čuli su i za Đokovića, naravno. Uostalom, ne čudi što nisu upućeni u Srbiju. Kada biste pitali prosečnog stanovnika Srbije šta može da vam kaže o Danskoj, da li stvarno mislite da će vam išta reći?

 

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs