Meri Popins na finski način – utisci Dimitrija Crnića

Prvi put sam boravio u Finskoj u julu 2008. godine. Već prvog dana boravka razlika između Srbije i Finske bila je veoma uočljiva. Gradski saobraćaj je funkcionisao savršeno, a vreme na ručnom satu mogao sam podešavati po dolasku autobusa na stanicu. Povlasticu za gradski prevoz izvadio sam neuporedivo brže i sa manje papira nego u Srbiji.

Bio sam smešten u studentskom domu koji je bio na 25 minuta autobusom od centra grada. Dom je bio okružen šumom. S jedne strane je bila četinarska, a sa druge strane šuma breze. Večernje šetnje šumskim stazama, posle saune, izuzetno su mi prijale. U blizini studentskog doma bilo je i dosta drvenih stambenih kuća, koje su bile građene šezdesetih godina za radničku klasu. U međuvremenu, te kuće su postale izuzetno tražene i popularne. Cene su im vrtoglavo skočile. Sa lepo sređenim dvorištem i baštom, izgledaju kao kućice iz neke bajke.

Sauna je nešto što nikako nisam hteo da propustim tokom svog boravka u Helsinkiju. Po prirodi ćutljivi Finci, postaju pričljivi u trenucima relaksacije u sauni. Bila je to prilika da porazgovaram ne samo sa Fincima već i sa stranim studentima i čujem njihovo mišljenje i stavove o raznim temama. Jedan mi Finac reče da u Finskoj ima pet miliona stanovnika i oko dva i po miliona sauna. Svaka stambena zgrada ima zajedničku saunu u podrumu, a Finci koji žive u luksuznijim stanovima imaju svoje saune - u svakom stanu po jedna.

meripopinsnafin01 meripopinsnafin02

Prisustvovao sam i “dramatičnoj” akciji spašavanja jednog zeca koji je iz obližnjeg parka u centru grada zalutao u jednu prometnu ulicu. Neko je to primetio i pozvao vatrogasce, koji su odmah stigli, uhvatili zeca, stavili u džak i vratili ga u park. Pored zečeva, i fazani se mogu videti u helsinškim parkovima.

Ono što nisam razumeo je potreba Finaca, što starijih što mlađih, da se opijaju petkom i subotom uveče. Teško da se može reći da su nesrećni i da zato piju. Možda je to jednostavno društveni ritual. Postoji čak i jedan tramvaj koji je ustvari pub, koji kruži gradom i u kome se mogu naručiti žestoka pića, po ne baš niskim cenama.

Na ulicama je dosta američkih automobila iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Savršeno su sređeni. Kao da su juče izašli iz fabrike.

Finci imaju običaj da reči pozajmljene iz stranih jezika prilagođavaju svom jeziku. Rade to čak i sa imenima. Sećam se reklame za predstavu u Gradskom pozorištu. Na reklami piše “Maija Poppanen”, a slika nedvosmisleno govori da se radi o Meri Popins. Kako bi se kod nas zvala? Mara Popović?!

Grad je pun bicikala. Biciklističke staze su svuda po gradu, i izuzetno je lako doći iz jednog dela grada u drugi. Ovoga se uvek setim kada se biciklom provlačim pored loše parkiranih automobila kroz uske ulice u centru Beograda.

meripopinsnafin03

Suomenlinna, utvrđeno ostrvo na deset minuta brodom od Helsinkija, podseća na naš Kalemegdan.

Moj pokušaj da plivam u Baltičkom moru završio se neuspehom. Voda je bila ledena za mene, ali ne i za Fince koji su u vodi provodili pola sata bez izlaska na plažu.

Ponovo sam bio u Helsinkiju u julu 2009, i julu 2014. Siguran sam da ću opet posetiti ovaj grad.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs