Danska – zemlja u kojoj i vozovi kasne na vreme (Ružica Radulović)

Iz perspektive jednog Srbina, voz koji kasni nije ništa neuobičajeno. Za Nemca, voz koji kasni je apsolutno neprihvatljiv scenario, koji i kad se desi, propraćen je coktanjem u znak negodovanja. U Danskoj, vozovi i kad kasne, kasne na vreme. Onaj ko i odreaguje, sleći će samo ramenima i mirno sačekati tih dodatnih pet minuta, jer zna da će voz svakako doći.

Tako je i krenulo moje putovanje od Kopenhagena do Vajena (Vejen) na jugu Danske. Ovom prilikom bih se zahvalila iz sveg srca snažnoj Dankinji koja mi je pomogla da podignem težak kofer i stavim ga na policu iznad svog sedišta. Doduše, ipak je to zemlja kojoj se više nego išta ceni rodna ravnopravnost i jednakost, te u to ime izjavljujem: „You go, flower power!“. Drugo je naše stereotipno viđenje svih severnjačih naroda kao druga varijanta Nemaca – kruti, hladni i sa lošim smislom za humor, međutim koji kondukter na kugli zemaljskoj (zapravo, u ovom slučaju kondukterka) bi teatralno uskočio u kupe i rekao: „Ta-ta-ta-daaam! Karte na uvid, moliću!“, osim konduktera u Danskoj. Potom je dodala: „Moj kolega u drugoj smeni neće biti ovoliko zabavan kao ja“.

danska1

Vajen se nalazi na poluostrvu Jitland, oko 2 sata putovanja vozom od granice sa Nemačkom, a sve od 1864. do 1924. godine bio je prva odbrambena linija od neprijatelja sa juga. Ostaci nekadašnje granice i poraza iz 1864. godine i dalje su vidljivi. Danci, izgleda kao i Srbi, dugo su negovali svoju istoriju kao istoriju gubitnika, što naravno nije ni za kakvu osudu, već naprotiv. Upravo tu, iz kulturoloških i drugih razloga, postavljen je spomenik danskom jeziku u vidu „mlade, lepe danske devojke“, koja zabrinuto gleda ka Nemačkoj.

Periferija Danske, čini mi se, nepravedno je skrajnuta. Ne mogu je naravno porediti sa Šumadijom ili nečemu sličnom na prostoru Srbije (jer čak je i taj deo Danske sa svojom najvišom tačkom od svojih 171 m, ipak prilično ravan predeo u odnosu na Šumadiju), ali je priroda ovog dela zemlje, nešto na šta čovek ne može ravnodušno da odreaguje - široka polja sa kojih pogled puca u daljinu, blago i pitomo sunce i vazduh koji miriše na slatko od jagoda (sve u duhu tradicionalnih danskih jela).

danska2Nils Hansen Jakobsen - Trol koji njuši ljudsku krv

 

Osim toga, Vajen je poznat i po tome što je simbol grada, ni manje ni više – trol! Danci su na poseban način duhoviti ljudi, što dokazuje i priča sa početka priče. Još interesantnije je da ovaj grad, iako ima samo 4000 stanovnika, ima i svoj sopstveni muzej umetnosti. Sama zgrada nije toliko pompezna i velika građevina, ali razlozi za njeno postojanje su jasni – u periodu od tih 60 godina, tokom kojih se Danska prostirala na manjem prostoru nego danas, bilo je od nacionalne važnosti održati ne samo nacionalni, već i kulturni duh danskog naroda! Muzej umetnosti je, prvobitno kao svoj umetnički paviljon, podigao vajar Nils Hansen Jakobsen, zahvaljujući kome je i grad dobio svoje obeležje. „Trol koji njuši ljudsku krv“, kako je pun naziv skulpture, nalazi se na samom ulazu u muzej. Trol je postavljen u centar vodoskoka i tokom čitave godine, bez obzira da li je zima ili leto, zapljuskuje ga vrela voda. Nils Hansen Jakobsen je bio čovek izuzetne kreativne snage i vizije, pa je tako znao da će praktično svake sezone, njegovo delo dobiti drugačije obličje. Jer, tokom jeseni, kad se temperatura spusti, trol bi izvirivao iz gustog oblaka pare koje je stvarala voda, a tokom zime, dobijao bi i novo ledeno ruho. Jedne godine, on je bio toliko pokriven snegom i ledom, da se od svoje težine preturio!

danska3
Nils Hansen Jakobsen - Priča o majci

U samom muzeju, izloženi su prevashodno Jakobsenovi radovi od koji su neki urađeni u stilu i maniru realizma, dok su drugi već prelaz ka simbolizmu. Takođe, jedna od statua koja je izložena u spoljašnjem dvorištu, dobro prikazuje prelazak iz jednog umetničkog pravca u drugi. U pitanju je prikaz iz jedne od Andersenovih bajki, gde je telo žene (inače, kao model je poslužila vajareva supruga) do tančina realistično predstavljeno, dok je figura Smrti oblikovana u duhu simbolizma (doduše, i ta simolistička predstava Smrti zasnovana je na realnim nogama jednog Francuza).

danska4Ribe

Vajen je blizu i drugih gradova kao što su Ribe (nekadašnja vikinška prestonica), novijih gradova Kolinga i Esbjerga, koji izlaze na more, u kome je moguće brčnuti i više od jednog stopala (priznajem, nije toplo Jadransko more, ali vredi probati!).

Ovo nije turistička reklama za Vajen, iako bi tako lako moglo da se shvati, ali za razliku od Kopenhagena, koji je metropola u pravom smislu te reči i u kojoj čovek lako može da se zagubi (ne doslovce, jer je sve jasno označeno i objašnjeno što se tiče prevoza i drugih praktičnih uputstava), jug Danske je poseban iz tog razloga što Danci koji žive tamo se ne stide svog geografski perifernog položaja, već su naprotiv time i ponosni, što je retka odlika.

I tako, čekam do sledećeg puta i sledećeg viđenja sa Danskom. Ko zna koga ću tada dočekati u vozu!

danska5Kolding

 

 

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs