Uskrs na finski način - Filip Petković

U Helsinki je konačno stiglo proleće, a prvi prolećni dani su ove godine rezervisani za odmor i veliki praznik. U želji da saznam kako izgleda tipično praznovanje Uskrsa u Finskoj obratio sam se svojim kolegama na fakultetu i dobio nekoliko interesantnih odgovora koji su me naveli da istražim njihove običaje, pa da i sam budem deo njih. Međutim, odgovor koji sam čuo nekoliko puta nema veze ni sa tradicijom, ni sa običajima. Rekli su mi da Finci najviše vole da iskoriste slobodne dane sa posla i fakulteta da otputuju. Većina putuje po zemlji, u zabačenije predele, ali i u inostranstvo. Ovakav odgovor me nimalo nije začudio, ali mi nije ni bio previše interesantan. Želeo sam da saznam o tradiciji, o tome šta je na trpezi i o sličnim zanimljivostima.

Uspeo sam da obiđem dva mesta na kom se odigravaju tradicionalne proslave i predstave. Jedna se održavala u samom centru grada, na Senatskom trgu (Senaatintori), a druga na obližnjem ostrvu, Seurasaari.  

Prvo sam posetio događaj na ostrvu Seurasaari. Već u gradskom prevozu sam shvatio da je u pitanju veliki događaj pošto se veliki broj ljudi uputio ka tamo. Kada sam stigao, mrak je krenulo da pada, a velika vatra se nalazila u centru, na jedinom golom mestu u šumi. Oko nje su se okupljali ljudi. Vatra će, prema tradicionalnom verovanju, oterati sve zle duhove, trolove i veštice i doneti dobro svima onima koji su bili prisutni. Kasnije, kako je mrak počeo da pada vatra je bila sve veća. Deca su sve vreme recitovala pesmice posvećene Isusu, dok su odrasli uživali u hrani i piću sa štandova. 

Foto: Filip Petković

Vatra na ostrvu Seurasaari

Odmah nakon toga sam se uputio u park Kaisaniemi koji se nalazi u centru grada. Odatle je krenula mnogobrojna povorka ka Senatskom trgu. Lagana i razdragana šetnja kulminirala je predstavom o raspeću Isusa Hrista koju izvodi organizacija Via Crucis, zasnovana na srednjovekovnoj tradiciji crkve. Nažalost, sama predstava je bila na finskom koji još uvek ne razumem dovoljno dobro, pa mi je dosta toga promaklo. Delovalo je jako zanimljivo i mnogo modernije nego što sam očekivao. Smenjivali su se recitali, gluma i pevanje, a prikaz Isusovog stradanja upotpunili su moderni svetlosni efekti. Po reakciji publike mogao sam da zaključim da su uživali u performansu. Nakon predstave svi su pozvani na službu u katedrali.  

Foto: Filip Petković

A sada malo o onom najslađem delu, čokolada i tradicionalni kolač. Finci su jako ponosni na svoju čokoladu, a za Uskrs je prave u različitim oblicima poput jaja ili zeka. Najprodavaniji proizvod finske fabrike slatkiša i hleba Fazer, tokom praznika se proda u nekoliko stotina hiljada primeraka. Radi se o čokoladnim jajima, ali ne bilo kakvim. Ona su posebna zato što oko sebe imaju ljusku pravog jajeta, te izgledaju kao da su kokošija jaja. Sa druge strane, omiljeni dezert koji je obavezni deo uskršnje trpeze je Mämmi. Rekli su mi da mi se neće svideti jer ga i mnogi Finci ne vole. Kada sam video dezert i reakcije ljudi koji ga prvi put probaju nisam smogao snage da učinim isto. Radi se o tamno braon pudingu od raženog brašna i raženog pirinča koji na prvi, drugi i svaki sledeći pogled izgleda, recimo, strašnjikavo.

Čoko Uskrs Finska

Jako sam srećan što sam iskusio neke nove stvari poput ovih. Do ponovnog izveštaja, šaljem vam srdačan pozdav iz finske prestonice! 


FilipFilip Petković je student završne godine Filološkog fakulteta, odsek za skandinavske jezike. Za skandinavske jezike se zainteresovao sasvim slučajno, a na kraju se ispostavilo da je to jedna od najvećih ljubav koju je imao, uz putovanja, folklor i muziku. Upravo kroz jednu od svojih folklornih turneja je otkrio čari Stokholma, njegovog omiljenog grada, i malo po malo se sve više interesovao za zemlje Skandinavije što ga je navelo do toga da želi da nauči skandinavske jezike, posebno švedski. Smatra da su mu muzika i jezici najveći prijatelji, a najlepše se oseća na aerodromima i u avionima. Želja za napredovanjem, novim saznanjima i druženjem ga je dovela u Skandinavski kutak. Iako je Skandinavija jako popularna u Srbiji, on smatra da ipak zaslužuje još veću pažnju i da je Kutak odličan način da uspe u tome. 

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs