Proslava Valpurgijske noći u Helsinkiju − Filip Petković

Helsinki, 30. april, sunčan i topao dan, negde oko 17 časova. Fakulteti, mnoge prodavnice i šoping-centri se pripremaju za ranije zatvaranje kako bi se većina uputila na jedan od najvećih događaja u godini. Helsinki je u potpunosti neprepoznatljiv. Hiljade ljudi se kreću u istom smeru, ka skulpturi Havis Amanda” koja se nalazi na Pijačnom trgu (Kauppatori), kako bi prvo videli pranje statue, a potom i postavljanje studentske kape (šv: studentmössa, fi: ylioppilaslakki).

efa71819 f0f1 4295 8bae 7391e209f4d5

Studenti na pikniku, iščekujući proslavu Valpurgijske noći

Ako ste se slučajno zatekli 30. aprila u Helsinkiju i videli da se veliki broj ljudi uputio na istu stranu, pođite za njima. Ne, to nije festival alkohola, muzike, šarenila, šljokica i helijumskih balona. Radi se o Valpurgijskoj noći (šv: Valborgsmässoafton, fi: Vappu) koja se nastavlja proslavom studentskog dana. O tome šta je zapravo Valpurgijska noć i zašto se proslavlja možete čitati u jednom od naših prethodnih članaka. Ovom prilikom ću pokušati da vam opišem kako to zapravo izgleda sa lica mesta.

Statue u centru grada ukrašene za proslavu Valgurgijske noći 1

Statue u centru grada ukrašene za proslavu Valpurgijske noći

Iako sam trenutno u ispitnom roku, ostavljam sve obaveze i krećem put Pijačnog trga na proslavu čuvene Valpurgijske noći. Ovogodišnje izdanje je bilo posebno, pa mi je bila još veća čast prisustvovati. Ove godine se slavio jubilej, tačno 100 godina od prve proslave, pa je samim tim i proslava bila najveća do sada.

Studenti Skandinavistike iz Srbije redom Jovana Mina Filip i Anja priključili su se proslavi

Studenti Skandinavistike iz Srbije, redom Jovana, Mina, Filip i Anja, priključili su se proslavi

Neočekivano veliki broj ljudi, pre svega studenata, ali i starijih ljudi sa decom i ljubimcima uputio se na isto mesto. Jednostavno je nemoguće promašiti kada vidite kolone koje idu u istom pravcu. Studente možete prepoznati najlakše. Svi nose kombinezone, svako u boji koja predstavlja njihov fakultet ili univerzitet, imaju zakačen helijumski balon i neko alkoholno piće u ruci.

Studenti u kombinezonima u bojama svog fakulteta 1

Studenti u kombinezonima u bojama svog fakulteta

U 17 časova počinje pranje statue što je dočekano brojnim ovacijama i aplauzom. Kako vreme prolazi, atmosfera se zagreva, gužva je sve veća, a žurka se podiže na viši nivo. A onda trenutak kulminacije tačno u 18 časova. Nakon gromoglasnog odbrojavanja studentska kapa se spušta na glavu statue „Havis Amanda”, a svi studenti, kao i stariji ljudi koji su došli da se prisete studentskih dana, stavljaju svoje kape i uzvikuju “Glada Vappen“ (na finskom dijalektu švedskog) ili “Hauskaa Vappua“ (na finskom jeziku). Nakon toga, većina studenata se skupi na stepenicama na Senatskom trgu kako bi nastavili druženje i žurku.

Slavlje ispred statue nekoliko minuta nakon 18h 1

Slavlje ispred statue, nekoliko minuta nakon 18h

Sutradan, 1. maja se nastavlja proslava Valpurgisa, a uz to se proslavlja i dan studenata velikim piknikom u Kaivopusto parku uz hranu, alkohol i igrice.

Nakon 18h svi stavljaju svoje kape i ne skidaju ih sve dok se žurka ne završi 1

Nakon 18h svi stavljaju svoje kape i ne skidaju ih sve dok se žurka ne završi

GLADA VAPPAN/HAUSKAA VAPPUA!


FilipFilip Petković je student završne godine Filološkog fakulteta, odsek za skandinavske jezike. Za skandinavske jezike se zainteresovao sasvim slučajno, a na kraju se ispostavilo da je to jedna od najvećih ljubav koju je imao, uz putovanja, folklor i muziku. Upravo kroz jednu od svojih folklornih turneja je otkrio čari Stokholma, njegovog omiljenog grada, i malo po malo se sve više interesovao za zemlje Skandinavije što ga je navelo do toga da želi da nauči skandinavske jezike, posebno švedski. Smatra da su mu muzika i jezici najveći prijatelji, a najlepše se oseća na aerodromima i u avionima. Želja za napredovanjem, novim saznanjima i druženjem ga je dovela u Skandinavski kutak. Iako je Skandinavija jako popularna u Srbiji, on smatra da ipak zaslužuje još veću pažnju i da je Kutak odličan način da uspe u tome.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs