"Prve impresije iz Ulduma" - Nevena Jocić

fifuld

Posle nešto više od mesec dana provedenih u Danskoj došlo je vreme da zabeležim neke utiske.Trenutno boravim u jednom malom gradu, koji se nalazi na jugu danskog poluostrava Jitland. Mesto se zove Uldum i ne razlikuje se mnogo od ostatka Danske osim što je poznato po nečemu što Danci zovu „højskole”. Naime, to je jedna vrsta škole koja je jako popularna i rasprostranjena u celoj Skandinaviji. Pohađaju je svršeni maturanti koji još uvek nisu odlučili čime žele da se bave, a osim njih u školu dolaze stranci i studenti koji žele da nauče jezik. Pre nego što sam došla ovde, nisam znala šta da očekujem i čemu da se nadam. Čula sam neke utiske od kolega iz Poljske koje sam upoznala u letnjoj školi pre dve godine, ali to nije bilo dovoljno.

firstimpressionsfromuldum01

Od Beograda preko Malmea, Kopenhagena i Arhusa stigla sam u svoju novu školu. Na samom početku najviše me je iznenadilo to što su svi znali kako se zovem i odakle dolazim. Imala sam puno sreće pa sam dobila jako lep dom i odličnu sobu, ali i veoma pričljivu cimerku, pa htela ja to ili ne, morala sam da propričam danski. U mom domu živi nas sedamnestoro. Osim mene tu su devojke iz Venecuele, sa Farskih ostrva i sa Islanda i jedan dečko iz Avganistana, ostali su iz Danske. U celoj školi boravi oko osamdeset učenika iz svih krajeva Danske, pa sam se u početku osećala kao da sam upala u neku čorbu dijalekata iz koje ne mogu da isplivam, ali vremenom sve dođe na svoje mesto. Ovde se svi podjednako iznenade kada čuju da ja zapravo studiram danski, ali jako cene to što sam veliki ljubitelj njihove kulture, pa se trude da nauče nešto i o mojoj. Svakog dana mi moj komšija Matijas poželi dobro jutro i laku noć na srpskom. Kada dođe vikend i kada se malo opustimo uz njihovo omiljeno piće - pivo, onda dobijem grupu učenika koji žele da uče srpski. Tako smo jedne subote zvali moju drugaricu da joj otpevamo rođendansku pesmu, koju smo pre toga učili celi dan. Puno mi pomažu oko učenja jezika, i jako su ljubazni kad god ih pitam da mi nešto objasne ili ponove. Sviđa im se to što neko iz drugog kraja Evrope uči baš njihov jezik i poznaje njihove običaje, jer oni jako vole svoju zemlju, ponekada čak i previše. Mislim da nikada u životu neću zaboraviti kada sam išla u osvajanje najvišeg planinskog vrha u Danskoj od čak 178 m. Da, 178 m na koje su oni toliko ponosni!

firstimpressionsfromuldum02

Sviđa mi se to što oni većini stvari pristupaju sa entizijazmom, jer su jednostavno takva nacija, srećna. Vode zdrav život, pa je bilo koji vid fizičke aktivnosti obavezan, najviše vole da trče. Trećeg dana mog boravka padala je kiša i jedna devojka me je pozvala da trčimo. Rekla sam joj kako bih ja sačekala da kiša stane. Ona me je pogledala začuđeno, i ja sam ubrzo shvatila da ako budem čekala da kiša stane neću trčati sve dok se ne vratim u Beograd. Nešto više školi, onome što učim ovde, danskoj hrani, običajima i Dancima, ali o svemu što mi je zanimljivo, neki drugi put. A do tada hej-hej.

firstimpressionsfromuldum03

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs