Skandinavska književnost u Srbiji - kratki uvod umesto Sajma knjiga

 Priredili: Svetlana Videnov i Željko Marjanović

 

Knj

 

Skandinavska književnost prisutna je na našoj sceni još od kraja devedesetih godina prošlog veka, ali je njena popularnost prethodnih godina naglo porasla, u velikoj meri zahvaljujući prevodima skandinavskih kriminalističkih romana i savremene skandinavske književnosti.

Godine 2017. prisustvovali smo opštoj pomami za švedskim piscem Fredrikom Bakmanom i njegovim prvencem Čovek po imenu Uve kada se našao na vrhu čitalačkih spiskova za Sajam knjiga, a dve godine kasnije roman Čovek od kestena danskog pisca i scenariste Serena Svejstrupa prodat je rekordnom broju primeraka, kada postaje i najprodavaniji svetski bestseler.

Od 2017. godine pa do sada, COBISS u svojoj statistici najčitanije građe beleži 3750 pozajmica Bakmanovog Čoveka po imenu Uve i 2551 pozajmicu Nesbeovog Slepog miša, ubrojivši time ova dva skandinavska pisca u dvadeset najčitanijih  u Srbiji u protekle četiri godine. Iz ovoga proizilazi pitanje — odakle tolika popularnost Skandinavaca u Srbiji? 

 

 

Norveški pisac Ju Nesbe u Beogradu (izvor: N1)

Skandinavska književnost je veoma popularna u mnogim zemljama, a većini su prve asocijacije švedske detektivske priče Stiga Lašona i Heninga Mankela. Ovi švedski autori su toliko vešti u pisanju kriminalističkih priča da se autorska prava prodaju pre nego što se knjige i završe, a oko 90% knjiga koje postanu popularne u drugim zemljama su samo detektivske priče. Tako, na primer, kriminalistički romani danas su jedan od najvažnijih švedskih izvoza u oblasti kulture. Međutim, nisu samo pisci skandinavskih krimi romana zastupljeni kao čitalačko štivo u Srbiji, već se izdvajaju i prevodi dela Justejna Gordera i Erlenda Lua, Karla Uvea Knausgora i Knuta Hamsuna, ali i mnogih drugih autora.

Još jedan od razloga jeste česta kritika skandinavskih država od strane ovih autora, koja izaziva posebnu zainteresovanost kod čitalaca svetske književne baštine, vođenih idejom o skandinavskim državama kao državama blagostanja. Naime, najčešće se radi o otkrivanju jedne mračne i drugačije strane skandinavskih država, baveći se temama poput seksualnog uznemivanja, nacizma, komplikovanih porodičnih veza i statusa imigranata u Skandinaviji, koji su neretko iz balkanskih država.

Međutim, ne postoje ankete koje govore o tome koliko je interesovanje za skandinavsku književnost u drugim zemljama, ali neretko se dešava da, ako jedan roman postane bestseler u Skandinaviji, isto postane i u drugim zemljama. Takođe, romani za mlade sve više osvajaju čitaoce van granica Skandinavije, a isto tako i književnost za decu, još od vremena Astrid Lindgren, kada je dečija književnost postala popularna.

Ukoliko ste čitali neke od ovih autora, pozivamo vas da podelite utiske sa nama!

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs