Nedelja nove nordijske književnosti - Albatros plus u fokusu

 

 

Piše: Stefana Pekez

 

Sajt Albatros plus

 

 

Beznadežno, ali ne sasvim – umetnost i politika u Centralnoj Evropi

Autorka: Sesilija Hanson

Naslov originala: „Hopplöst, men inte allvarligt – konst och politik i Centraleuropa“

Prevod sa švedskog: Milica Nikolić

Izdavač i godina izdanja: Albatros plus, 2019.

 

Beznadezno ali ne sasvim korica

 

Ova knjiga se sastoji od 18 intervjua koje je švedska novinarka, pesnikinja i prevoditeljica Sesilija Hanson vodila u periodu od septembra 2014. do oktobra 2015. godine sa nekima od najznačajnijih pisaca i umetnika današnjice sa područja Centralne Evrope. Tu se mogu naći imena poput Mihaela Hanekea, Petera Esterhazija, Herte Miler, Marine Abramović i drugih. Knjiga je podeljena u tri dela, a svaki je posvećen jednoj od zemalja koje su u fokusu knjige – Austriji, Mađarskoj i Rumuniji. Autorka ukratko opisuje političku i kulturnu klimu i situaciju u svakoj od zemalja, a čitaocu pruža i prikaz života i dela svakog od umetnika pre nego što pređe na sâm razgovor. Intervjui su vrlo raznovrsni i svaki se dotiče raznih tema, a povezuje ih zajednička nit razmatranja uloge umetnosti i umetnika u društvu i odnosa između umetnosti i politike.

 

Izgladnelo srce

Autorka: Karen Fastrup

Naslov originala: „Hungerhjerte“

Prevod s danskog: Sanja Stefanjesko

Izdavač i godina izdanja: Albatros plus, 2021.

 

 

„Izgladnelo srce“ je ogoljena i beskompromisna autofikcija u kojoj su obrađena lična i neposredna iskustva s mentalnom bolešću i psihijatrijskim lečenjem. Počinjući od trenutka kada se našla na prijemnom odeljenju jedne psihijatrijske bolnice, gde će ubrzo dobiti dijagnozu graničnog poremećaja ličnosti, autorka opisuje ceo proces lečenja koji je potom usledio, život s dijagnozom, kakav je uticaj i posledice sve to imalo na njene odnose i ono čime se bavi, ali se takođe vraća i na svoje detinjstvo i na događaje koji su neposredno prethodili hospitalizaciji.

U jednom intervjuu povodom ovog romana, spisateljica, koja se aktivno zalaže za rušenje tabua oko mentalnog zdravlja, izjavila je: „Potpuno sam se razotkrila u toj knjizi. Za to sam imala mnogo umetničkih razloga, ali i jedan politički (…) Sve sam priznala, a pošto sam ja to učinila, možda ćete se i vi na to usuditi.“

Larve, Ansaldo i sin trgovca začinima

Autor: Robert Zola Kristensen

Naslov originala: „Larverne, Ansaldo, og krydderihandlerens søn“

Prevod s danskog: Sanja Stefanjesko

Izdavač i godina izdanja: Albatros plus, 2020.

 

 

Radnja romana „Larve, Ansaldo i sin trgovca začinima“ odvija se 1749. godine, a i sâm roman je napisan po uzoru na romane 18. veka putopisnog žanra, sa fantastičnim i satiričnim elementima, suptilnog humora. Protagonista i narator romana Žan Batist u formi kratkih dnevničkih zapisa priseća se dogodvština koje su ga zadesile nakon što je iz svoje rodne Francuske krenuo na sever kako bi se oženio kćerkom vlasnika rudnika. „Svet koji sam mislio da poznajem neopozivo se rasparčao i raskomadao“, kaže na jednom mestu Žan Batist. Ne samo što je njegov rodni grad pogodila čuma, već se i na severu dešava čitav niz čudnih i potpuno neočekivanih zbivanja. Žan Batistov saputnik, takozvani filozof, čovek je prosvetiteljstva, čvrsto ubeđen u moć razuma i u postojanje racionalnog, naučnog objašnjenja za sve. Vlasnik rudnika je, sa druge strane, njegova sušta suprotnost. Između njih dvojice pašće opklada u pogledu uzroka ovih čudnih fenomena što će dovesti i do pitanja čiji pogled na svet je bolji i ispravniji.

 

Ništa

Autorka: Hana Stoltenberg

Naslov originala: „Nada“

Prevod s norveškog: Sanja Stefanjesko

Izdavač i godina izdanja: Albatros plus, 2020.

 

 

Protagonistikinja romana, pedesettrogodišnja Karin živi slobodnim, nezavisnim životom, stavljajući sebe i svoje potrebe na prvo mesto i ne tražeći ništa ni od koga. Čak je otuđena i od svoje kćerke Helene. Kada Helene otkrije da je muž vara, Karin će pokušati da se više uključi u život svoje kćerke i uspostavi bolji odnos s njom. Njihovo kratko zajedničko putovanje u London biće prilika i za preispitivanje Karininih i Heleninih životnih izbora. Dok Helene na jednom mestu otvoreno kaže da nije želela da postane poput svoje majke, a iz ovog bunta spremna je čak i da lažira sliku idilične porodice, takođe nam se otkriva da Karinini izbori predstavljaju vid pobune protiv dominantnih društvenih očekivanja i vrednosti generacije njenih roditelja. Pitanja koja roman postavlja i teme kojima se bavi jesu generacijski odnosi, posebno odnos majke i kćerke, (ne)mogućnost autentičnog življenja, kao i u kojoj meri su naši izbori zaista naši. Ovaj debitantski roman Hane Stoltenberg privukao je veliku pažnju publike i kritike. Dobio je nagradu „Tarjej Vesos“ za debitantsko književno delo, kao i nagradu „Osloprisen“ za književno ostvarenje godine.

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs