Dan planete Zemlje: kako Sever čuva svoje mesto pod suncem?

 Piše: Teodora Gogin

 

Dan planete Zemlje cover sajt

 

Dan planete Zemlje (šv. norv. i dan. Jordens dag, fin. Maan päivä) obeležava se danas, 22. aprila, i to uglavnom tako što se poziva na očuvanje prirode i ekosistema, kao i skretanjem pažnje na male promene u svakodnevnom životu kojima pojedinac može da doprinese smanjenju zagađenja. Jedna od glavnih tema obično su obnovljivi izvori energije, čiji je udeo u Švedskoj preko 60%, a do 2040. godine trebalo bi da sva energija u ovoj zemlji dolazi iz obnovljivih izvora. Finska se takođe bliži tome da polovinu svoje energije dobija iz obnovljivih izvora, dok su Island (oko 83%) i Norveška (oko 77%) u samom vrhu liste, prema podacima Evrostata. Danska sa svojim udelom obnovljive energije od oko 30% kaska za svojim komšijama, ali se i dalje nalazi iznad proseka u Evropskoj uniji, koji je veoma sličan brojkama za našu zemlju, oko 20%.

 

 

Kada je u pitanju reciklaža plastičnih ambalaža, donedavno je samo Danska bila iznad proseka EU, ali se situacija polako menja. Primera radi, u Švedskoj se gradi Site Zero, sa ambicijom da bude najveći centar za reciklažu plastike na svetu, jedini koji će moći da reciklira sve tipove plastike i koji će se u potpunosti oslanjati na obnovljive izvore energije. Ovaj projekat bi trebalo da bude završen do 2025. godine, kada se procenjuje da će biti moguće reciklirati svu plastiku u Švedskoj u jednom zatvorenom sistemu. U međuvremenu, norveške kompanije Quantafuel i Grønt Punkt Norge započele su reciklažu pomoću hemijskih sredstava, po prvi put u Evropi, i to u pogonu koji se nalazi na teritoriji Danske. 

 

Izvor: bewi.com

 

Zanimljivo je napomenuti da je upravo Danska donela prvi zakon o reciklaži na svetu, 1978. godine. Ovaj zakon propisivao je da se makar 50% celokupnog papira i ambalaža za pića mora reciklirati. Danas su ciljevi mnogo veći, što nam pokazuje podatak da se u Danskoj otpad iz domaćinstva sortira u čak deset kategorija, dok je u Finskoj, Švedskoj i Norveškoj taj broj između pet i sedam. Norveški Sortere, projekat zamišljen kao nacionalna platforma za komunikaciju u vezi sa otpadom i reciklažom, preuzeo je danski sistem piktograma lansiran 2017. godine koji pretenduje na to da postane zajednički za celu Skandinaviju, a njegova najveća prednost je što bi ovi simboli bili istovetni ne samo u domaćinstvima, firmama i centrima za reciklažu, već i na samim ambalažama koje treba da se bace, time znatno olakšavajući razvrstavanje otpada. Kako je ranije svaka opština mogla sama da odredi boju simbola za neku vrstu otpada, iako su simboli bili isti, lako je zamisliti koliko će jedinstven sistem pojednostaviti čitav proces. 

 

Izvor: sortere.no

 

Govoreći o ekologiji, ne smemo zaboraviti ni na gasove staklene bašte. Tačno je da manje od deset procenata otpada u Švedskoj završi na deponiji, ali se treba zapitati šta se dešava sa gasovima koji se oslobađaju kada se spaljuje ono što se ne može reciklirati. Budući da pošumljene površine Švedske i Finske zajedno čine trećinu ukupne površine pod šumom u EU, ne iznenađuje da švedske šume apsorbuju oko 80% gasova staklene bašte, a finske oko 60%. Podaci za Norvešku nisu prikazani na slici ispod, ali 40% njene teritorije prekriveno je šumama, a one apsorbuju oko 50% štetnih gasova u ovoj zemlji. Područje pod šumom u Norveškoj svake godine raste, govoreći u prilog tome da se ne možemo zaustaviti na očuvanju, već treba da radimo i na poboljšanju. 

 

 

Kako je sutra Dan knjiga i autorskih prava, pravi je trenutak da spomenemo i neko štivo vezano za ekologiju, spajajući time lepo i korisno. Klimatski kvartet norveške spisateljice Maje Lunde pravi je primer ove sinteze. Od planirana četiri dela, do sada su objavljena (i kod nas prevedena) dva dela, a to su „Istorija pčela“ (Bienes historie) i „Plavetnilo“ (Blå). Može se reći da je u pitanju neka vrsta angažovane književnosti, budući da su ovo romani koji nose snažnu poruku o neophodnosti očuvanja planete. Možda vam neće pomoći da rastumačite silne simbole za razvrstavanje otpada, ali će zasigurno uticati na to da poželite da izdvojite dodatno vreme kako biste to učinili. Srećan Dan planete Zemlje! 


Izvori:

Energy use in Sweden

Renewable energy statistics

Energy community: Serbia

Knjige | Autori | Biografija | Maja Lunde

Site Zero - Svensk Plaståtervinning

Först i Europa med kemisk återvinning av plast - Recycling

https://dakofa.com/element/

https://cphpost.dk/?p=114259

Waste and recycling - InfoFinland

Merkeordning for kildesortering | Sortere

Over 40% of the EU covered with forests - Products Eurostat News

Forestry - regjeringen.no

Realizaciju projekta "Nordijska čitaonica" finansijski je podržala ambasada Kraljevine Norveške u Beogradu www.norveska.org.rs